Engleski književnik Džordž Orvel, svetsku slavu stekao je romanima „Životinjska farma“, „Niko i ništa u Londonu i Parizu“ i „1984.“. Pobornik jednakosti, često zabranjivan zbog svojih stavova, svrstavan među političke pisce o čijem stvaralaštvu postoje podeljena mišljenja.

Politički haos je povezan sa propadanjem jezika. Čovek bi možda mogao napraviti neko poboljšanje ukoliko počne sa pričom.

Svaka generacija misli da je inteligentnija od prethodne i mudrija od naredne.

Rođen je 1903. godine. Kada je napunio godinu dana majka ga je odvela u London i naredne četiri godine provodi bez očevog pristustva (oca je video 1907, kada je ovaj došao u tromesečnu posetu nakon koje se vratio u Indiju). Detinjstvo provodi kao mrzovljan, ekscentričan, povučen i ne preterano srećan dečak. Ovaj period njegovog života opisao je o posthumno objavljenoj biografiji.

Ljudi noću mirno spavaju u svojim krevetima samo zato što čvrsti ljudi stoje spremni da učine nasilje u njihovo ime.

Jezik politike je dizajniran tako da laži zvuče istinito, a ubijanje postane poštovano, te da daje privid čvrstine samom vetru.

Njegovo pravo ime bilo je Erik Artur Bler. Bio je policajac, lučki radnik, revolucionar, borac za ljudska prava, novinar, ratni radio-izveštač. O njegovom životu nema puno podataka i uglavnom se za njegovo ime vezju knjige Životinjska farma i 1984. Međutim, pored ovih svetski poznatih dela, Orvel je napisao i knjige Niko i ništa u Londonu i Parizu, Burmanski dani, Sveštenikova kći, Kataloniji u čast, U borbi za vazduh i druge.

Još kao dečak odlučio je da će se baviti pisanjem. Dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj – Velington i Iton (prvi semestar proveo je na Velingtonu, a drugi na Itonu gde je izučavao britanske pisce). Neki navode da je bio odličan student, a drugi sasvim suprotno. Kako se nije previše interesovao za nauku i nije imao dobar uspeh, nije dobio stipendiju za univerzitet, zbog čega je morao da prekine školovanje i zaposli se.

BURMANSKI DANI

Služio je u indijskoj imperijalnoj vojsci, u Burmi je proveo pet godina, a nakon toga je napustio službu. Već ovde nastupa prvo neslaganje sa sistemom. Imerijalna vlast ga je razočarala. Nakon vojske radio je u Burmi kao lučki radnik, a 1927. godine vraća se u London. Svoja razočaranja i stavove o ovom periodu života izneo je u romanu Burmanski dani, kao i u dve autobiografske priče Ubijanje slona i Vešanje.

Roman Burmanski dani je objavljen 1934. godine. Priča prati poslednje dane britanskog kolonijalizma u Indiji. Radnja se odvija 20-ih godina XX veka, u carskoj Burmi, u izmišljenom okrugu Kjauktada. Korumpirani sudija U Po Kin planira da uništi reputaciju indijskom doktoru Verašvamiju. Glavna doktorova zaštita je njegovo prijateljstvo sa Džonom Fiorijem, tridesetpetogodišnjim trgovcem tilovine, koji je član prestižnog britanskog kluba, a čiji član i doktor želi da postane zarad sopstvene sigurnosti.

Ovaj roman je prvi put objavljen u Americi, a godinu dana kasnije sledi britansko izdanje sa izmenjenim likovima (zbog straha da je roman potencijalno klevetnički i da su neki od likova zasnovani na stvarnim ličnostima).

NIKO I NIŠTA U LONDONU I PARIZU

Orvel se 1928. preselio u Pariz, gde je želeo a živi i radi kao honorarni pisac. Međutim, njegov plan mu nije uspeo, pa je morao da se izdržava kao perač sudova u hotelima i restoranima. Bolestan i bez novca 1929. se vraća u London i počinje sa pisanjem knjige Burmanski dani (tada je i uzeo pseudonim Orvel pod kojim je objavljivao sva svoja dela, mada nije poznat razlog zbog kojeg je to učinio). Sa 27 godina piše roman Niko i ništa u Londonu i Parizu. U ovom delu opisuje ovaj težak period svog života. Otkriva da ljudi sa dna društvene lestvice nisu u takvom položaju po izboru niti zbog lenjosti ili sposobnosti, već da im loša društvena organizacija ne dozvoljava da napreduju. U romanu on predlaže i načine na koje bi se takav princip mogao promeniti i omogućiti svima jednake uslove za napredak.

Počinje da radi kao učitelj u privatnoj školi 1932, a 1936. je otvorio seosku prodavnicu u Velingtonu i oženio se Elin O’Šonesi. Izdavačka kuća Left Book Club daje mu zadatak da istraži život siromašnih u Engloskoj, zbog čega se zaposlio u rudniku. Iz ovog perioda nastaje knjiga Put za dok Vigan u kojoj napada engleski socijalizam.

Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. Dopala mu se atmosfera u Barseloni u kojoj je delovalo da anarhija funkcioniše. Pridružio se komunističkoj miliciji, borio se na frontovima Aragon i Teruel, dobio čin potporučnika. Ranjen je u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Razočaran u režim počeo je da mu se suprotstavlja. Morao je da pobegne iz Španije jer su komunisti hteli da ga ubiju. Šest meseci proveo je oporavljajući se u Maroku, gde je ’38. oboleo od tuberkuloze.

Orvel je želeo da učestvuje i u Drugom svetskom ratu, da se bori protiv fašista, ali je proglašen nesposobnim za vojsku. Radio je kao novinar, bio šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija sa namerom da se u Indiji podstaknu interesi u ratu.

ŽIVOTINJSKA FARMA

Sve zivotinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih

Orvel je 1944. godine usvojio sina Ričarda, a 1945. stiče svetsku slavu kao pisac objavljujući roman Životinjska farma. Reč je o političkoj priči koja prati Rusku revoluciju i Staljinovoj izdaji njenih ideala. Glavni likovi knjige su životinje iz seoskog dvoriša koje žele da prognaju ljudske gospodare i uspostave sopstvenu vlast.

Na početku knjige Stari Major govori prijateljima sa farme o velikoj pobuni i o ideji da će svet postojati bez ljudi. Životinje ga slušaju, prihvataju njegovu ideju i napadaju Džonsa kome otimaju farmu. Na vlast dolaze Napoleon i Snoubol koji uvode reforme za bolji život. U početku je život životinjama lep i ugodan, međutm ubrzo farmu napadaju ljudi koji se bore protiv životinja i gube. Nekoliko dana nakon toga Snoubol biva proteran sa farme i Napoleon preuzima vlast. Sve životinje osim svinja i Napoleonovih pasa radile su više a dobijale su manje hrane. Farama je iz Životinjske pretvorena u Vlastelinsku… Napoleon je u priči zapravo Josif Staljin, a Snoubol Lav Trocki…

1984.

Veliki brat te gleda!

Reč je o najpopularnijem romanu ovog pisca, prevedenom na preko šezdeset jezika, a 2005. časopis Tajm ga je 2005. godine svrstao u 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. gdine.

Roman govori o životu Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu totalitarne države Okeanije radi na lažiranju istorijskih činjenica. Vremenom, Smit nezadovoljan sistemom koji ga okružuje postaje njegov protivnik, zbog čega će biti uhapšen, mučen i prevaspitan. Kako se roman povezivao sa staljinističkim režimom i kultom ličnosti, smatran je potencijalno politički opasnim pa je bio zabranjen u pojedinim zemljama.

Veći deo romana Orvel je napisao na ostrvu Jura u Škotskoj tokom 1947. i ’48. godine dok je bio u kritičnom stanju od tuberkuloze. Klima na ostrvu mu nije odgovarala, doprinosila je pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja. Orvel umire 21. januara 1950, a sahranjen je u Crkvi Svetih, u Satou., Kortenej, Oksfordšir (Sutton Courtenay, Oxfordshire).