Idu Prester najpre znamo kao vodećeg vokala hrvatskog benda Lollobrigida, ali njen profesionalni život nikako se ne može svesti samo na muziku.

Ida Prester
Foto: Marko Vučenik

U novinarstvu se oprobala vodeći emisije Dan za danom i Briljanteen na HTV-u, saradnjom na emisiji Direkt, snimanjem priloga za Dobro jutro Hrvatska, u projektima MTV-a. Radila je kao kasting menadžer slovenačke produkcijske kuće Komakino, diplomirala ekonimiju, upisala i politikologiju. Prepoznatljiva je po svojoj energiji, karakterističnom dance-electro-pop-punk zvuku i britkom jeziku. Osvaja svojom neposrednošću i otvorenošću i čvrsto stoji na zemlji. Sa bendom Lollobrigida 2009. godine je osvojila MTV nagradu za najboljeg izvođača našeg regiona. Rođena je Zagrepčanka, ali kako kaže u 2012. godini promenila je stan, auto, posao, grad i državu. Zbog ljubavi se preselila u srpsku prestonicu, gde se udala za Beograđanina Ivana Peševskog. Nedavno je na svet donela sina po imenu Roko.

Pre dve godine ste doneli veliku odluku da se preselite iz Hrvatske u Srbiju. Ima li razlike između života u Zagrebu i života u Beogradu?

Ima razlike. Zagrepčani se prave mnogo finiji. Beograđani su glasniji, žešći, temperamentniji. Sa druge strane, i u Zagrebu se slušaju narodnjaci, teško se živi, cvjeta siva ekonomija. Ljudi u Zagrebu žele bar izvana djelovat kao Zapad. A u Beogradu ljude baš briga!

U srpskoj prestonici imate mnogo prijatelja. Pored toga ste pre selidbe ovde bili čest gost, kako poslovno, tako i privatno. Da li Beograd danas doživljavate kao svoj grad?

Zapravo, da. Ima ona izreka – home is where your heart (dom je tamo gde je tvoje srce). Zaljubila sam se u Beograđanina, samim tim i u ovaj grad. Beograd je sad moj dom. Sviđa mi se što je tako velik, kompleksan, širok, i to što živi 24/7. Zagreb je mnogo mirniji. Super je što je Beograd iskoristio potencijal reka – zabave, restorani, splavovi…mnogo toga se zbiva na vodi. Privatno mi najviše znače ona mjesta gdje sam najviše izlazila, nastupala, s kojih imam najviše uspomena. Među njima su KC Grad, Brod 20/44, Mixer festival.

Različite profesije, više muzičkih projekata, česta putovanja… sve ukazuje na to da živite veoma brzim tempom. Odakle  crpite toliko pokretačke energije?

Optimističan sam tip. To je jedino što je bitno. Život me nije baš uvijek mazio, proživjela sam i grdne dane, ali me sve to ojačalo. Čuvanje živaca je glavna lekcija koju sam kroz život naučila.

Foto: Munchmy Love

Da li ste i kao tinejdžerka i studentkinja bili snažne energije kao danas, ili je Vaš pokretački optimizam došao kasnije?

Kao tinejdžerka sam bila posvuda. Išla sam u dvije srednje škole paralelno, muzičku i gimnaziju. Pohađala časove francuskog i plesa. Nisam imala vremena za društveni život, kafiće, izlaske. Mislim da i dan-danas to nadoknađujem i nikako da odrastem. Na fakultetu je već počeo rasposoj. Prvi koncerti, partiji, prvi bend u kojem sam pjevala, sve se to desilo o periodu studiranja. Život je za mene počeo u osamnaestoj.

Porodili ste se prošlog meseca. Kako je dolazak sina uticao na Vas?

Sad kad sam rodila, živim ipak 20, a ne  100 na sat. Ali, živim danonoćno. Nema spavanja. (smeh) No, već na leto kreću nastupi i puna akcija. Veselim se i jednoj i drugoj fazi, mislim da je sve to moguće savršeno kombinirati.

Vaš prvi muzički projekat je bend Lollobrigida, koji je ime dobio po slavnoj italijanskoj glumici Đini Lolobriđidi. Koje su to veze koje spajaju ovu umetnicu i muziku koju vi stvarate?

Zapravo, nema nikakve veze između te dve strane. Ime mi se svidelo i to je to. Sve ostalo je nategnuta priča za medije. (smeh)

Pored matičnog benda koji je sve popularniji poslednjih nekoliko godina, nedavno ste pokrenuli još jedan muzički projekat – Frau Casio. Koji je bio razlog tome?

Htjela sam da napravim jedan malo grublji, mračniji, klupski projekt. Otkad sam se preselila u Beograd sve kockice su se poklopile. Svi producenti sa kojima sarađujem su odavde. Bubnjeve svira Nemanja iz Neočekivane sile i Jarbola…mislim da sam okupila ekipu za dobar start.

Sa velikim entuzijazmom ste započeli novi projekat. Da li priželjkujete još jednu MTV nagradu, ali ovog puta kao Frau Casio?

Riječi ti se pozlatile (smeh), ali tek smo na početku.

Foto: Munchmy Love

Šira javnost Vas poznaje kao muzičkog umetnika, a malo je poznato da ste zapravo diplomirani ekonomista. Ljubav prema muzici je očigledno odnela prevagu, ali planirate li da se u budućnosti oprobate  i na polju ekonomije?

Ništa ne odbacujem. Nek me nosi. Ipak sam nova u gradu. Nakon porodiljnog ću vidjeti koja mi je sudbina. Muzika će sigurno ostati ono što me generalno pokreće, ali od čega ću živeti – to je sasvim druga stvar.

Nekoliko puta ste sa svojim bendom nastupali na Exit festivalu u Novom Sadu. Šta za Vas predstavlja ovaj festival?

Exit je na neki način progurao Lollobrigidu. Oni su nas prvi skužili još 2005. godine, kada smo jedva i postojali kao bend. Tako da Exit-u mnogo dugujemo. Nastupali smo na ovom festivalu više puta, a izdvojila bih nastup na main stage-u pred čak 40 hiljada ljudi. Pored toga su nam bitni i dragi koncerti na  fusion-u i electran-i. Osim toga, neke od meni najbitnijih momenata u životu vezujem uz Exit. Hrpe novih prijateljstava, ludovanja…a i moj muž i ja smo se definitivno zaljubili baš na Exit-u. Tako da priča ima više nivoa. Ove godine idemo skupa sa sinom u Novi Sad. Mama svira, tata čuva bebu u hotelu dok mama ne završi nastup. Biće premali da ga vodimo na svirke. To čuvamo za 2015. godinu. (smeh)

Sa Sergejom Trifunovićem ste sarađivali kroz rad na MTV-u, a pre nekoliko meseci ste zajedno govorili na tribini „Jugoslavija: od tamnice naroda do Coca-Cola socijalizma”, održanoj u Kraljevu. Kako je bilo sarađivati sa jednim od najboljih mladih glumaca regiona?

Foto: Munchmy Love

Sergej je vrlo svestran dečko. Svira u bendu, prati pop kulturu, glumi, vodi emisije, organizira razne akcije. Putevi nam se stalno susreću. Mislim da kad organizatori tribina, predavanja, emisija traže sagovornike na bilo koju temu vjerojatno prvo pomisle na Sergeja. On o bilo čemu zna iz glave izmisliti duhovit govor od bar pola sata, razumio se u to područje ili ne. Idealan je gost, a i host (domaćin). Nadam se da ćemo još mnogo puta raditi u budućnosti.

Vaša životna priča prikazuje Vas kao osvešćenu i kosmopolitsku ličnost. Kako gledate na činjenicu da smo dozvolili da i danas postoje mladi ljudi iz Srbije i Hrvatske koji jedni prema drugima osećaju animozitet zbog nekih prošlih vremena?

Nacionalizam je mladima danas izraz gnjeva. Osećaju se sigurnije u čoporu, pogotovo kad postoji i neprijateljski čopor. Što je kriza veća, a budućnost nesigurnija, klinci su ljući. Čim dođu bolji dani, bolit će ih briga i za Hrvate i za Srbe. Putovat će na Tajland, u Nju Jork, Pariz i ovaj naš svijet činit će im se smiješno mali.