Pored toga što je pisac koji iza sebe ima 17 knjiga, Mirjana Bobić Mojsilović je i slikarka, novinarka po struci, kao i uspešna autorka pozorišnih komada. „Suze su ok“, „Pozovi M radi užitka“ i „Poslednja šansa“ samo su neke od predstava koje je režirala, a kojima se od 3. aprila pridružuje i jedna nova, pod nazivom „Svlačenje“. U razgovoru sa autorkom dotakli smo se priča o inspiraciji, saradnji sa glumicama, o premijeri, i novom romanu koji nas očekuje na jesen. Ovog aprila oblačenje, svlačenje, presvlačenje može da počne…

Mirjana Bobić Mojsilović
Foto: privatna arhiva mirjanabm.com

Kad predstavu „Svlačenje“, koja će premijerno biti izvedena 3. aprila u Akademiji 28, uporedite sa svojim ranijim pozorišnim delima, u čemu vidite sličnost, a u čemu razlike među njima?

Razlika je u tome što je sada u pitanju jedna satirična komedija. Satira u njoj usmerena je na sva naša savremena ludila – od opsednutosti izgledom i mladošću, do politike. A sličnost… Ženski likovi! Volim da pišem za žene, to mi je posebno zabavno.

Kažete da je zabavno pisati za žene. Ali, kako izgleda rad sa ženama s obzirom na to da su i u ovoj predstavi uloge pripale pripadnicama nežnijeg pola?

Veoma sam srećna što ponovo radim sa sjajnim glumicama. To su sada Katarina Žutić, koja igra i u „Pozovi M radi užitka” i Jelica Sretenović sa kojom radim prvi put i za koju mogu da kažem da je odlična glumica i divan čovek. Obe su veoma jake ličnosti i veoma ozbiljne i zahtevne glumice. Ja sam režirala, ali sam sa velikim uvažavanjem slušala i njihove predloge koji su uvek bili na mestu. Iz našeg uzajamnog poštovanja stvorila se ova predstava.

Jelica Sretenović i Katarina Žutić
Foto: privatna arhiva

Radnja „Svlačenja” je smeštena u modnom salonu i predstavlja, kako ste rekli, „oblačenje, presvlačenje i svlačenje” dveju žena. Kako u bukvalnom tako i u prenesenom smislu. Možda se prisustvovali nekoj sličnoj situaciji koja Vas je navela da napišete scenario i radnju smestite baš na takvo mesto?

Mi tome prisustvujemo neprestano. Pogledajte koliko se savremeni mediji bave imidžom, menjanjem imidža, pa modom, presvlačenjem. Takozvanom reinvencijom. Međutim, ovde je ta priča na površini. Ispod nje se krije humor i tragičnost stvarnosti, samim tim i mnoge druge teme koje se ovde i svlače i presvlače i oblače.

Kojim motivima su protkane sve te teme kojih se likovi dotiču, a koji bi oku publike mogli da promaknu?

Sve se vrti oko praznine i punoće, privida i stvarnosti. Istine i laži. I to gole istine. I dobro obučene brendirane laži.

Jelica, Mirjana i Katarina
Foto: privatna arhiva

U čemu leži Vaša inspiracija, kako životna, tako i stvaralačka, koja Vas je navela da se pozabavite pitanjem ogoljenosti i spoljašnje obučenosti u lepu odeću?

Inspiracija pre svega leži u mojoj potrebi da stvaram. Volim da radim. To me zabavlja. Evo, pred sajam knjiga ću objaviti i novi roman. Ne sedim po kafićima, ne bavim se tuđim životima. Sve što radim je da samu sebe zabavim, da sebi ulepšam život. Tako da je sve oko mene inspiracija. A što se svlačenja i oblačenja tiče, mnogi ljudi koje znam, jesu nekada u životu bili svučeni. Kao i svi mi.

Šta biste voleli da publika shvati kao nauk ili prihvati kao moto nakon gledanja ove predstave?

Volela bih da se pubika dobro nasmeje. Jer kad se u pozorištu smejemo, uvek se pomalo smejemo i sebi samima.