Za pevačicu Lenu Kovačević se može reći da je velikim delom vratila džez muziku u Srbiju. Koncert u Domu sindikata, najprodavaniji albumi u Srbiji, nastup za doček Nove godine na Trgu slobode u Novom Sadu – samo su neki od uspeha koje je nizala prethodne godine. Završila je srednju muzičku školu u Beogradu i Muzički konzervatorijum u Amsterdamu gde je diplomirala džez pevanje. Pored mnogih nastupa po stranim zemljama, u Srbiji se izdvajaju nastupi u Bitef teatru, na Mokranjčevim danima, EXIT-u, u Sava centru, Kolarčevoj zadužbini, Domu sindikata. Smatra da je njen album „San“ odraz njenog života u prethodnim godinama. Poštuje rad onih koji se bave kvalitetnom muzikom, kao što su Bajaga, Arsen Dedić, Diana Krall, Jamie Cullm, Lianne la Havas itd. U slobodno vreme voli da se druži sa prijateljima i da porodično putuje. Omiljena knjiga joj je ,,Priručnik za ratnika svetlosti” Paula Koelja, a film Cinema Paradiso. Vodi se izrekom Tretiraj ljude onako kako želiš da drugi tebe tretiraju.

- Lena Kovačević / foto: Miloš Nadaždin

U Holandiji ste više godina sarađivali sa Kraljevskim holandskim orkestrom. Kakav je bio osećaj zapevati pred holandskom kraljicom Beatriks?

Meni je to bilo skroz simpatično. Stvorila se dodatna tenzija te večeri zbog mnogo protokola koji su, naravno, morali biti ispoštovani. Bilo je lepo iskustvo. Sa tim orkestrom sam, pored tog jednog, imala još četrdesetak koncerata. To je ipak najvažnije.

Srpska publika Vas je upoznala kada se zapevali pesmu „Pada vlada“ sa Momčilom Bajagićem u domaćem filmu „Profesionalac“ 2003. godine. Kako je došlo do te saradnje?

Potpuno spontano. Poznajemo se godinama privatno i bilo je divno kada se okupila cela ekipa koja je radila muziku za film. I dalje su te pesme dobre i dobro zvuče.

Vaš prvi album „Dobar dan za pevanje“ ste izdali 2009. godine za domaće i strano tržište. Šta je za Vas taj album tada predstavljao?

Kažu da je prvi album ujedno i „najteži“ abum. To je za mene bio prvi korak, mada sam zaista od 2004. godine aktivno nastupala i radila, ali snimiti album i stajati iza jednog materijala je nešto sasvim drugačije.

Bili ste član žirija u TV emisiji „Prvi glas Srbije“ 2011. godine. Šta Vam je to iskustvo donelo?

Televizija je veoma moćno sredstvo komunikacije. Svakako da me je upoznao deo publike koji do tada nije znao čime se bavim, ali to je bilo i jedno sjajno i lepo iskustvo jer je ta prva sezona zaista imala posebno dobru atmosferu i odličan tim ljudi.

Šta Vam govori to što je Vaš novi album „San“ najprodavaniji album u Srbiji u novembru i decembru prošle godine?

To je lep podatak koji govori da se veliki trud i rad zaista i primetio. To je uvek dobro!

Na istoimenom albumu su obrade pesama Dina Merlina, grupe Zana, Momčila Bajagića, Đorđa Marjanovića, grupe Mandi i Vlade Georgieva. Šta Vas je navelo da prepevate te pesme?

To su pesme koje volim odavno. Poželela sam da ih čujem na neki novi način i to je prema mom mišljenju uvek izazov.

Koja Vaša pesma Vam je najdraža i zašto?

„San“ – to je „moja krvna grupa“…

Kakve utiske Vam je ostavio Vaš koncert u Dvorani doma sindikata prošle godine?

Uživala sam na tom koncertu. Dom sindikata je bio pun hladnog decembarskog dana. To je bila prava promocija albuma „San“, ali i uopšte svega onoga što smo muzičari i ja do sada predstavljali u regionu i inostranstvu.

- Koncert u Domu sindikata 7.12.2013. / foto: Nikola Radulović

Prošle godine ste izjavili da samo miran čovek može biti srećan. Kako pronaći taj mir, prema Vašem mišljenju?

Prema mom mišljenju, mir predstavlja veru, a pronaći ga na konstantnom radu na unutrašnjem biću, na duhovitosti…

Pored toga što ste gostujući profesor u Prvoj školi za rok i pop muziku „Master Blaster“, predajete pevanje i u edukativnom centru „Lekart“. Koji je cilj tog centra?

Cilj svake škole trebalo bi da bude da pored „zanata“, tj. tehničkog dela koji treba savladati, pomogne da se učenik tj. polaznik oslobodi straha, treme. Ali ne kao nečeg lošeg jer trema jeste neophodna i sasvim prirodan element našeg života, već onog straha koji nas udaljava od nas samih, koji nas zarobljava. Cilj je da se kroz učenje predmeta učenik upozna sa samim sobom, da otkrije sebe. To je veoma bitno za svakodnevni život. A zato je i rečeno – umetnost leči.