Novinar i publicista Luka Mičeta je rođen u Beogradu gde je završio Prvu beogradsku gimnaziju. Potom je studirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu. Novinarstvom je počeo da se bavi 1980. godine. Bio je komentator i urednik lista Student, kolumnista podgoričke Pobjede, urednik prvog mesečnika na engleskom jeziku The Drum (B92), komentator i urednik NIN-a, generalni direktor TANJUG-a. Objavio je knjige Srbi i demokratija (1992), Sudbina Bošnjaka (1999), Panorama pogleda, pojmova i mišljenja Adila Zulfikarpašića (2001) i Vane Ivanović između Tita i Draže – Post scriptum jednog Jugoslovena (2010). Tri dela koja možemo naći na policama Laguninih prodavnica su Sulejman, Hurem i Srbi, Povratak kralja i nedavno objavljena knjiga Stefan Nemanja.

Luka Mičeta
Foto: laguna.rs

Jubilej, 900 godina, od rođenja Stefana Nemanje ste obeležili izdavanjem istoimene knjige. Kako ste došli na tu ideju?

Na ideju da napišem knjigu, odnosno biografiju Stefana Nemanje došao sam tokom jednog razgovora sa Dejanom Papićem vlasnikom Lagune. Naravno, povod razgovoru, kao i knjizi, bila je godišnjica rođenja Velikog župana Stefana Nemanje.

Kako Vi gledate na period svaranja prvih srpskih država?

Stefan Nemanja je bio klasični evropski vladar svoga doba. Evropi, stvorenoj u epohi koja je prethodila Nemanjinom vremenu, presudno je doprinelo hrišćanstvo i crkva. Vaskolika tadašnja Evropa bila je rečit primer da bez duhovnog vođstva nije moglo biti ni svetovnog. Kao Atlas hrišćanstvo je nosilo Evropu. Tako je bilo i sa Nemanjinom Srbijom, do koje dolazi kasnije, u 12. veku.

Kako biste okarakterisali nemanjićku Srbiju?

Kao državu od koje bismo danas imali šta da naučimo.

Foto: laguna.rs

Informacije koje iznosite u knjizi Povratak kralja, malo u kojoj literaturi se mogu pronaći? Koliko vam je treško da do takvih informacija dođete?

Do nekih činjenica sam dolazio kroz razgovore sa neposrednim akterima, kao što je, recimo, princ Tomislav Karađorđević… S druge strane, izdvojio sam relativno značajna sredstva da bih neke dokumente kupio u Britanskom arhivu u Londonu.

U delu Povatak kralja iznosite podatke koji baš i ne glorifijukuju način odlaska kralja i vlade, kao i ponašanje u Engleskoj. Kako je na knjigu reagovala Vaša prijateljica princeza Jelisaveta?

Ona je to sve znala prva, odnosno pre nas i iz prve ruke. Ona je bila svedok svega toga kao i njen otac. Za nju tu nije bilo iznenađenja.

U trenutku kada je Srbija opčinjena TV serijom Sulejman Veličanstveni, izdajete knjigu Sulejman, Hurem i Srbi koja je obesmislila istorijski značaj serije. Na kakve ste reakcije naišli?

Foto: Medija centar Beograd

Vrlo pozitivne. Pre svega kod prijatelja i poznanika islamske veroispovesti. Tekst turske novinske agencije Anadolija – o promociji ove moje knjige – preneli su mnogi turski mediji.

Pročitala sam da postoji predlog da se knjiga prevede na turski. Hoće li se to dogoditi?

Nadam se. Na tome već uveliko rade naše Ministarstvo kulture, turska ambasada u Beogradu i Udruženje turskih izdavača.

Planirate li možda da objavite neku novu knjigu?

Nedavno sam predao Laguni novi rukopis. To je biografija najnesrećnijeg srpskog kralja Stefana Dečanskog koja bi trebalo da se pojavi na leto.