Mladu pevačicu Saru Jovanović smo upoznali kao talentovanu, veselu i pozitivnu devojku pre dve godine u muzičkom takmičenju Prvi glas Srbije. Veći deo svog detinjstva je provela u Italiji gde se muzikom nije bavila. Trenirala je klasičan, moderan i hip hop ples. Volela je da crta i piše pesme, što i danas radi. Kad se vratila u Srbiju usledila je uspešna muzička karijera kojoj se nije nadala. Pored toga je treća godina italijanistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. U slobodno vreme čita romane Agate Kristi i gleda trilere i mjuzikle. Vrlo je ljubazna, duhovita, spontana, otresita, ostavlja utisak osobe koja zna šta želi u životu…

Rođena si u Rimu ’93. godine, a u Beograd si se sa roditeljima preselili sa nepunih 16 godina. Koji je bio razlog vašeg povratka?

Tata mi je radio u ministarstvu i dobijao je mandat za Rim više puta. Dobio je dva mandata zaredom, pa sam ostala tamo do svoje osme godine. Onda smo se vratili ovde i bili oko tri i po godine.

Znači ipak si kratak period u međuvremenu provela u Srbiji…

Da, da. Od trećeg do šestog razreda osnovne škole sam provela ovde. To mi je bio prvi kontakt sa srpskim jezikom, iako se kod kuće pričao srpski jezik, jer se u školi, parku i svuda pričao italijanski. Roditelji su mi pričali na srpskom, ali ja sam im odgovarala na italijanskom. Kad sam se vratila ovde mi je bilo teško zbog padeža, ali mama mi je vaspitačica i zna da radi s decom. Brzo sam se navikla prvenstveno uz njenu pomoć. Onda smo se opet vratili u Rim jer je tata dobio novi mandat od četiri godine. Taj period mi je bio najteži. Do skoro svoje šesnaeste godine sam živela tamo i stekla mnoga lepa prijateljstva. Nije mi bilo lako kad sam čula da se opet vraćamo ovde. Ali, posle četiri godine otkad sam se vratila ovde, ne bih menjala Beograd ni za šta na svetu. Sve što sam poželela mi se ovde desilo. Upisala sam fakultet koji sam želela, imam divna prijateljstva ovde, ljubav. Ispunjena sam u svakom pogledu.

Nakon povratka u Srbiju si upisala Treću beogradsku gimnaziju – bilingvalno odeljenje. Pohađala si nastavu na italijanskom i srpskom jeziku. Jesi li učestvovala na nekim muzičkim takmičenjima za vreme srednje škole?

U trećem razredu sam učestvovala na svom prvom muzičkom takmičenju, a to je bio Festival italijanske kancone koji je organizovao Studentski kulturni centar. Tu ništa nisam osvojila. Sledeće godine sam se prijavila na konkurs koji je organizovao časopis Story. Tad sam prvi put pomislila da bih mogla da se bavim muzikom. Imala sam problem s jezikom jer sam celog života slušala pesme na italijanskom i engleskom jeziku. Bilo mi je teško da doživim pesmu na srpskom jeziku. Aleksandra Milutinović mi je pomogla u tome jer piše prelepe stihove pesama. Na tom takmičenju sam osvojila prvu nagradu, a to je bila pesma koju je potpisala Aleksandra Milutinović.

- Foto: Miloš Nadaždin

Na taj način je došlo do saradnje između vas dve i snimljena je pesma Zauvek…

Da. To je bila pesma koju sam dobila kao nagradu na Story takmičenju. Aleksandra je bila u žiriju tog konkursa zajedno sa Jelenom Tomašević, Aleksandrom Radović, Mari Mari i Bebom Dragić – urednicom Story-ja. Taj konkurs je započeo na internetu tako što su se slali snimci na kojim zainteresovani pevaju pesme koje su sami izabrali. Aleksandra Milutinović je bila oduševljena mojim izvođenjem pesme Price Tag od Džesi Džej. Nakon takmičenja smo snimili pesmu Zauvek na kojoj je učestvovao i Nihad Petonjić.

Učestvovala si u muzičkom takmičenju Prvi glas Srbije 2012. godine na kom si osvojila treće mesto. Koji nastup ti je ostao u posebnom sećanju i zašto?

Najdraži nastup mi je bio kad sam pevala pesmu Tražim od Tijane Bogićević. Kad pogledam taj nastup se osećam kao da sam odgledala film. Iako traje samo tri minuta. Potrudili smo se Sandra Mišić, koreografkinja, plesač Toma Đorđević i ja da napravimo koreografiju na pravi način. I dan-danas mi prija kad pogledam taj nastup.

Da li bi stremila muzičkim vodama da se nisi prijavila za Prvi glas Srbije?

Nikad se pevanjem nisam profesionalno bavila, ali sam oduvek volela da zabavljam ljude. To je možda najbitnija stavka zašto sam izabrala to da radim. Nebitno da li je to gluma, ples, vic ili pevanje. Nikad me nije bilo sramota da zabavljam ljude. Nekako sam se „navukla” na taj osećaj kad izađem na scenu i vidim ljude da uživaju u onom što najviše volim da radim. Prvi glas Srbije mi je najviše pomogao da shvatim da želim da se bavim time, ali mislim da bih i bez njega shvatila da je to ono što želim da radim. Prija mi kad mi kažu da imam specifičnu boju glasa. To je nalepši komentar koji mogu da dobijem. Najteže je biti specifičan i drugačiji danas kad postoji ovoliki broj pevača.

Predstavljala si Srbiju na prošlogodišnjem takmičenju za pesmu Evrovizije u Malmeu, zajedno sa Nevenom Božović i Mirnom Radulović. Prema tvom mišljenju, koji je razlog vašeg neprolaska u finale?

Pa, ne znam. Nisam sebe mučila pitanjima zašto i zbog čega. Otišla sam u Malme sa dve svoje drugarice i bilo nam je predivno od prvog do poslednjeg dana tamo. Naravno da nam je bilo žao što nismo prošli u finale. Kad su nas proglasili pobednicima Beovizije mi je već bilo nestvarno. Sama pomisao tad da ću biti deo Evrovizije mi je bila neverovatna, tako da nemam neke negativne uspomene od toga.

Osvojila si drugo mesto na muzičkom takmičenju Tvoje lice zvuči poznato. Imitirala si Rijanu, Olivera Mandića, Britni Spirs, Bebi Dol, Oliveru Katarinu, Kejti Peri i mnoge druge. U čijoj koži si se najbolje osećala i zašto?

Nekoliko imitacija su mi najdraže. To su Liona Luis, Lajza Mineli, Šakira, Kejti Peri i, naravno, Britni. Kao Lajza jer je legendaran lik. Obožavam mjuzikle. Mnogo su mi prijale pripreme te nedelje za taj nastup sa Tamarom. Tad sam poželela da budem deo nekog mjuzikla. Liona Luis jer mi je jedna od omiljenih pevačica i Bleeding love mi je jedna od omiljenih pesama. Britni ne moram ni da komentarišem. Bila mi je idol kad sam bila devojčica. Znam kako zvuči i kad kine, a kamoli kad peva. A kod Šakire mi je bila zanimljiva energija.

- Foto: Miloš Nadaždin

U novembru prošle godine si za organizaciju „Osmeh na dar“ snimila pesmu „Molio sam anđele“ sa Dženanom Lončarevićem, Andrejem Ilićem i Tropiko bendom. Koji je cilj te pesme?

To je bilo za vreme trajanja emisije Tvoje lice zvuči poznato što mi je bilo drago. Rekla sam sebi da ću, ako pobedim, dati novac Milani, devojci za koju smo pesmu i uradili. Već sam sarađivala sa IDJ Videos, muzičkom kućom koja radi video spotove. Jedan dečko iz te ekipe je porodični prijatelj Milanine porodice, devojke koja je imala tumor na butnoj kosti. Bio joj je hitan novac za operaciju u Turskoj jer je jedino tamo mogla da se operiše, a da joj ne amputiraju nogu. Brzo i efikasno smo to odradili. Posle nekoliko dana je izašao video spot. Drago mi je da sam bila deo tog projekta na YouTube-u koji je dosta pomogao da se ljudi upoznaju s tim slučajem. Isto tako sam u TLZP-u imala priliku da joj dam svoju nagradu.

Sarađivala si sa reperom MCN-om na četiri pesme, a sa pevačem Markom Mandićem si prošle godine snimila pesmu Ujutru. Planiraš li neku novu saradnju?

U skorije vreme ne planiram saradnje jer još nisam doživela samostalnu pesmu, zbog Prvog glasa Srbije, Evrovizije i TLZP-a. Sad radim na svojoj pesmi. Od prve do poslednje sekunde će zvučati kako ja želim. Pesma će biti bržeg ritma i neće biti nikakva tužna ljubavna priča. Cilj joj je da širi dobru i pozitivnu energiju, i da natera ljude da đuskaju i da zaborave na svoje probleme na tri minuta. Svakako smatram da je veći rizik izbaciti tako nešto nego baladu. Možda će više negativnih komentara da privuče, ali navikla sam. (smeh)