Da li znate šta se desilo danas u Srbiji? Ili na Krimu? Sigurno znate ili jedno ili drugo. Biće i ponekih koji su upućeni u oba. Jedan televizijski ekran dovoljan je da znate šta se dešava širom sveta. Ili šta neko želi da mislite da se dešava.

Michael Kunczik i Astrid Zipfel, teoretičari koji su se bavili izučavanjem medija i odnosa sa javnošću, predstavili su tzv. Framing concept, teorijski pristup koji se bavi novinarskim odabirom vesti i koji pokušava da objasni njihovu stabilnost i promene. Prema njihovim rečima, pojam framing ističe određene delove realnosti, dok drugima umanjuje važnost ili ih ignoriše. Međutim, ovaj pojam se ne odnosi samo na novinare koji sastavljaju vesti, već i na publiku koja koristi već postojeće interpretacijske okvire i razvija nove, na temelju izveštavanja.

Četiri glavna mesta na kojima frames zadiru u proces odabira vesti su:

1. koja će ZBIVANJA novinar shvatiti kao događaj
2. koje će ASPEKTE nekog nekog događaja ODABRATI za izveštavanje
3. u koji će tematski KONTEKST taj događaj smestiti i
4. KAKO će odrediti VREDNOST događaja

Dakle, iz priloženog vidimo da je realnost koja nam se servira kreirana, ili bolje rečeno – prekrojena od strane medija. Koliko različitih medija – toliko različitih predstava stvarnosti. Albanski i srpski mediji neće odabrati iste aspekte nekog događaja o kom će izveštavati, a vrednost i kontekst tih događaja biće potpuno drugačije definisani. Izveštavanje različitih medija daje nam delić slagalice. Vest jednog medija jednaka je jednom deliću slagalice koja predstavlja stvarnu sliku onoga što se dešava. Dakle, jedini način da sklopimo slagalicu koja će predstaviti najrealniju sliku dešavanja jeste da pratimo što veći broj različitih izvora informacija.

Dr Jovanka Matić iz Centra za politikološka istraživanja i javno mnenje daje objašnjenje o velikom uticaju medija na publiku. „Mediji su glavna društvena institucija koja svakodnevno osmišljava realnost, koja je van dohvata neposrednog iskustva publike. Umesto neposredovane slike stvarnosti oni publici pružaju njenu manufakturisanu sliku, tek jednu od mogućih verzija realnosti. Publika se dugotrajnom upotrebom medija navikava da medijske slike stvarnosti prihvati kao ideološki neutralne, tj. kao stvarnost samu“. Dakle, ono o čemu ćemo mi danas razmišljati proizvod je ljudskog konstrukta – delovanja novinara, i kao takav predstavlja samo jedan od mogućih načina interpretacije događaja.

Međutim, jedna od najznačajnijih kočnica slobodi izveštavanja medija jeste uređivačka politika. Samim radom u određenom mediju novinar prihvata uslove uređivačke politike koju ne sme da prekrši. Time se čitav koncept novinarske slobode dovodi u pitanje. Sama činjenica da novinarski tekst prolazi kroz autorizaciju urednika, koji je uslovljen finansijerima, smanjuje slobodu novinara da događaj predstavi na sebi svojstven način (ovde se pre svega misli na analitičke novinarske žanrove), ali i da izvesti o događaju upravo onako kako se desio, ukoliko to ugrožava ekonomski (ili bilo koji drugi)  interes medija u kom radi.

Što je veća uslovljenost novinara, njegova sloboda je manja. Radeći za minimalnu platu, u državi u kojoj nezaposlenost raste iz dana u dan, novinar je egzistencijalno ugrožen. Izložen stalnom stresu od gubitka posla, sloboda izražavanja i volja za istom postaje sve manja. Sa druge strane, nepotizam i korupcija koji caruju u Srbiji ne dozvoljavaju da kvalitetni ljudi dođu do izražaja. U  novinama sa najvećim tiražima, kolumne, koje predstavljaju vrhunac novinarske profesije, ustupljene su pevačicama koje svojim tekstovima masu drže podalje od realnih problema društva. I to je još jedan od načina kojima se kupuje socijalni mir.

Nezavisni mediji predstavljaju temelj demokratskog društva i otuda izreka – Slobodni mediji su pas čuvar demokratije. Ova izreka na prvi pogled zvuči vrlo primamljivo, ali ima nedostatak. Svaki pas mora biti nahranjen. Ako je čuvar – to znači da ima vlasnika i da u potpunosti zavisi od njega. Ako se hrani sam, onda je lutalica, te stoga ne može biti čuvar.

Svedoci smo da je sa pojavom interneta novinarstvo doživelo velike transformacije. Svesni smo činjenice da apsolutno nezavisno novinarstvo ne postoji nigde u svetu, ali je to svakako ideal kojem treba težiti.

Nezavisni novinar u bliskoj budućnosti mogao bi biti visoko obrazovana i višestrana ličnost koja ne zavisi ni od kakve uređivačke politike, niti dnevnice, koja ume da iskoristi sve prednosti interneta. Osoba koja nema strah da jasno kaže svoj stav koji je utemeljen na prethodno istraženim i istinitim činjenicama. Takav novinar bi trebalo da pruži jasnu sliku sistema u kom živi, a zatim i argumentovanu kritiku istog. Nezavisno novinarstvo je kritika utemeljena na činjenicama. Za sve ostalo, tu je PR.