Grafiti – slanje poruka na javnim površinama u pisanoj ili likovnoj formi. Ovako glasi opšteprihvaćena definicija grafita. Kad prođete pored nekog grafita u gradu, zapitate li se ko li ga je naslikao? Šta predstavlja? Razumete li šta na njemu piše? Svakako je poznato da je broj ljudi, koji se bavi umetnošću grafita, veoma mali.

- Pavle Vuisić by Goran Kovačić

Tehnika grafita je nastala u SAD 60-ih godina prošlog veka. Predstavljala je obično potpisivanje na zidu, kada su ljudi potpisivali svoje nadimke i pseudonime. Grafit je toliko evoluirao da danas postoji mnogo različitih stilova njegovog slikanja. Tag predstavlja stilizovani potpis. Blok slova su slova sa običnim četvrtastim blokom; proširena varijanta bilo kog slova. Bubble – slova sastavljena iz balončića što ih čini lakšim za slikanje. Wildstyle je stil koji se sastoji iz zamaskiranih, često trodimenzionalnih slova, naslikanih u zanimljivoj formi. Neiskusno oko to ne može da pročita, već posmatra to kao formu i boju. To je bio prvi napredni stil koji se pojavio. Kod ovog stila, slova se sastoje iz raznih dodataka – strelica, balončića, uz potpunu scenografiju koja ih okružuje. Umetnik Goran Kovačić naglašava da to prevazilazi granice grafita i prelazi u street art umetnost. Pored wildstyle, tu su i stilovi bomb, throw-up, end-to-end, angels i mnogi drugi.

- Goran Kovačić / foto: presstiz.rs

Čačanin Goran Kovačić aktivno se bavi ovom neobičnom tehnikom slikanja već preko deset godina. Rođen je 1984. godine, u vremenu kad je grafit još bio samo puki potpis na zidu. Budući da je oduvek vozio rolere i voleo ekstremne sportove, Goran je početkom dvehiljaditih godina kupovao Extreme, jedini domaći časopis o ekstremnim sportovima. U tom listu je postojala rubrika koja se isključivo bavila tehnikom grafita. Internet je tad još uvek bio na svom početku, pa je Goranu ovo bila jedna od retkih prilika da nauči nešto više o ovoj umetnosti. „U isto vreme se u Čačku pojavio projekat Evropske unije pod nazivom „Kulturni kontejner“ u kom je učestvovao Nemac Johan Tiševski, a njegov otac je bio glavni organizator. Taj projekat je bio koncipiran tako što su se u njemu održavale različite radionice u manjim gradovima Srbije i Balkana gde tehnika slikanja grafita još nije bila toliko poznata. Tiševski je meni, i mnogim zaintersovanima, tad objasnio celu filozofiju grafita. Od svih tih ljudi, samo sam ja nastavio da se bavim tom umetnošću. U školi nisam jeo sedam dana samo da bih kupio sprej“, priseća se Kovačić. Cena sprejeva, koji su namenjeni za crtanje i slikanje, iznosi od 4 do 5 eura, a razlikuju se po kvalitetu. Crtač mora posedovati i kapice za sprejeve različitih veličina koje proizvode linije određenih debljina.

- brana na Zapadnoj Moravi pre poplava – Goran Kovačić

Kovačić je završio Gimnaziju u Čačku, a potom i Višu politehničku školu u Beogradu, smer grafički dizajn. Međutim, napominje da ga dizajn ne zanima jer je kasno shvatio čime želi da se bavi. Više ga interesuje crtanje i tradicionalnije vrste umetnosti. Radio je u Beogradu u McCann Erickson firmi, kao i ilustrator u firmi CORPIX media. Oba posla svrstava u svoja velika, značajna iskustva, ali dodaje da „kad radiš u agenciji, ljudi te više koriste da uradiš nešto kako su oni zamislili, pa si sputan da se potpuno ostvariš“.

Određeni grafit može da završi za jedan dan, ili ga radi duže vreme. Zavisno od veličine i poduhvata. „Volim da naslikam grafit za jedan dan. Postajem sve brži kako vreme prolazi. Ali, često se vratim sledeći dan da popravim ono što nisam video prethodni dan. Čitajući intervjue poznatih crtača, primetio sam da mnogi kažu da nikad nisu završili određeni grafit, a da nije imao neku grešku“, kaže Kovačić. Gorana ova tehnika privlači zato što je brza i efektna. Mnogo vremena provodi planirajući šta će da naslika. „Najviše volim da sve vrlo detaljno isplaniram uz pomoć kompjutera i određenih softvera. Postao sam potpuni zaluđenik za takvim planiranjem koje obično traje duže od samog procesa slikanja“, ističe Kovačić.

Goran je naslikao veliki broj grafita u svom rodnom gradu, kao i Beogradu. U Čačku, jedan od najprimećenijih je grafit koji predstavlja slikara Salvadora Dalija na zidovima Doma kulture, a na jednom sportskom terenu trenutno završava grafit inspirisan ovogodišnjim Svetskim prvenstvom u fudbalu.

- Foto: grafit posvećen Svetskom prvenstvu 2014. Čačak – Goran Kovačić

U Srbiji ne postoje takmičenja u slikanju grafita. Prema Goranovim rečima, u Čačku su bila organizovana dva takmičenja gde ljudi pozivaju jedni druge da se druže i crtaju, kao i da dobiju boje. Veće okupljanje na kom je učestvovao je Meeting of Styles, organizacija koja je nastala u Nemačkoj, a potom se proširila na ceo svet. Na toj manifestaciji se svake godine za slikanje grafita zadaju određene globalne teme, npr. ekološke. Okupljaju se lokalni, kao i strani crtači, pa se nekad radi i veliki tematski mural.

Pored grafita, Goran crta i karikature ljudi, radi ilustracije i bavi se tehnikom spreja na platnu. Pored toga, farba razne predmete – televizore, tehniku, igračke. Radio je ilustraciju za Kendama NPS – japansku drvenu igračku koja, pored zabave, služi i za razvijanje refleksa, motorike, strpljenja. Izložba Kovačićevih oslikanih Kendama otvorila se u maju ove godine u okviru Cons project-a, u Ulici Žorža Klemensoa u Beogradu.

- Foto: Kendama NPS – Goran Kovačić

Karikaturom je počeo da se bavi nekoliko godina posle grafita. Kad bira osobu čiju će karikaturu napraviti, inspiriše ga lice određene ličnosti, ili dobra fotografija, ili pak junak nekog filma ili serije. „Za određene karaktere ličnosti sam se baš vezao, a pojedine sam uradio jer mi se crtalo, a nisam imao šta. Navikao sam da krivim slova, pa je bilo logično da sam počeo i da krivim lica. Znao sam da se mali broj ljudi time bavi, pa mi je bilo zanimljivo da to prenesem i na zid. Moraš 500 karikatura da uradiš da bi 501. ispala kako treba“, ističe Goran Kovačić. Uradio je karikature mnogih ljudi iz svog okruženja, ali i svetskih i domaćih javnih ličnosti – Čarlija Šina, Anđeline Džoli, Džeka Nikolsona, Saše Barona Koena, Dejvida Duhovnog, Čarlsa Bukovskog, Breda Pita, Eve Mendez, Rafaela Nadala, kao i Novaka Đokovića, Ajsa Nigrutina, Jelene Karleuše, Isidore Bjelice itd. „Kad hoću da nacrtam određenu karikaturu, prvo posmatram oblik glave. Svaka glava je specifična na svoj način. Na primer, gledaš koliko su usta udaljena od nosa ili brade. Sve te stvari dolaze sa iskustvom. Karikatura je više način posmatranja nego crtanje. Nisam se bavio karikaturom uživo jer nisam nalazio vreme za to. Bavim se digitalnom karikaturom. Mora dobro da se razmisli pre nego što počne da se crta. Nije sve u tome da sve delove lica uveličaš, moraš pojedine i da smanjiš“, kaže Kovačić.

- Foto: karikatura Džeka Nikolsona – Goran Kovačić

Nažalost, Goran još uvek nije uspeo da proda neki svoj rad. „Nisam dovoljno pokušavao, a mnoge radove sam poklanjao. Ne krećem se među ljudima koji prodaju ili kupuju slike. Odustao sam od te ideje da tako zarađujem novac. Kad god radim, imam ideju da bih to mogao i da prodam. Ali, nije postojalo dovoljno energije i vremena da se time bavim. U životu bih najviše voleo da crtam na zidovima, putujem i prodajem platna. Ali, verovatnoća za to je jednaka onoj da postaneš rok zvezda. Srbija daje male šanse za bilo kakvo lično ostvarenje“, zaključuje Kovačić.

- Foto: presstiz.rs