Moderan svet u kom dominiraju mediji, doneo je mogućnost i slobodu da se kroz virtuelne prezentacije predstavimo najbolje što možemo. Birajući garderobu, fakultet, mesto letovanja ili broj društvenih mreža na koje smo prikačeni stvaramo lični pečat koji nas brendira. Šaljući određene informacije o sebi postajemo lični PR-ovi koji žele svoj „proizvod“ da prikažu na što bolji način. Brendiranjem sebe, svog grada ili svoje zemlje prikazujemo sebe – brend koji najbolje poznajemo.

Kada određena osoba čuje reč brend obično pomisli na ime neke poznate kompanije, na njen logo, na njen zaštitni znak ili na proizvode koje kompanija proizvodi. Početna misao vodi ka identifikaciji omiljenih brendova pojedinca (Nike, Adidas, H&M, Zara, Mango, Coca-cola, Nestle, Swatch…). Proizvodi odavno ne ispunjavaju samo svoju funkcionalnu vrednost, oni mnogo govore o kompanijama koje ih stvaraju i ljudima koji ih koriste. O njihovom načinu života, kulturnim karakteristikama, verovanjima i vrednostima.

Većina autora se ne slaže po pitanju samog početka nastanka brenda. Neki misle da brend datira iz perioda praistorije i crteža u pećinama. Postoji i mišljenje da je istorija brenda otpočela onog trenutka kad je proizvođač iz Sirije još 200. godine pre nove ere stavio svoj znak na novoproizvedene sandale, ne bi li se razlikovao od ostalih proizvođača i time rekao „Ovo je moje…” Tokom poslednjih 10-20 godina brend se koristi ne samo da pripisuje određene osobine kvaliteta proizvoda, već predstavlja oružje kojim se bude emocije kod kupca. Ovo je poslednja faza istorijske tranzicije brenda, korak u kom umesto prodavca koji govori „Ovo je moje…”, kupac sam govori „Ovo sam ja…”.

Postavlja se pitanje šta je brend Srbije. Da li je to kajmak, malina, šljivovica? Brend Srbije nije predmet ili lokacija, nije ime države i ne nalazi se u fizičkom svetu. Brend Srbije nalazi se u svesti ljudi i predstavlja onu prvu misao ili osećaj koji oni imaju kad se pomene reč Srbija.

Nažalost, poslednjih godina nije nas pratio baš tako dobar brend, jer smo putem zapadnih medija uglavnom bili brendirani kao agresivni i genocidni. A koliko je značajno stvoriti uspešan brend emotivno, ekonomski i kao nasleđe za buduće generacije govore nam podaci da je povoljnije da vam turista ostavi nekoliko stotina evra nego da napravite izvoz malina, kajmaka, šljivovice. Ekonomski je profitabilnije da mu poslužite u Srbiji isti taj proizvod koji se izvozi.

Veoma je važno uložiti u izgradnju uspešnog brenda. Uspešan brend je onaj koji kupci vrednuju kao superiorniji u odnosu na druge prisutne na tržištu. Uspešan brend je onaj koga kupci žele, traže i kupuju sa poverenjem. Postoje dva ključna momenta istine kada su u pitanju brendovi. Prvi momenat je kada kupac ispituje brendove i odlučuje se za jedan. Drugi momenat istine dešava se kod kuće, kada se između kupca i brenda ili stvara poseban odnos ili ne. Presudnu ulogu u uspehu kompanija predstavlja sposobnost da ostvare ove momente istine.

Slika koju naša država šalje svetu daleko je od idealne. Ako pretpostavimo da je predstava o našoj kulturi indukovana većinom stranim medijima, postavlja se pitanje kako izmeniti ukorenjen stav. Mnogo je teže promeniti postojeću percepciju u zasićenoj svesnosti ljudi nego kreirati novu. Lakše je od nule stići do pozitivnog nego krenuti od negativnog i vratiti ga u pozitivno.

Ako je brend osećaj, ideja, koncept u svesnosti ljudi, kako izmeriti jednu tako apstraktnu psihološku kategoriju? Jedino reakcijom koju će u našoj svesnosti izazvati. Kakvu onda reakciju želimo od brenda Srbije? Svakako želeli bi da ta reakcija bude bolja nego što je bila. Šta treba da se dogodi, pa da Svet oko nas zaželi da sa nama radi, posluje, i ulaže u nas, da nas upozna i poseti?

Ako posmatramo kroz Kotlerovu simboliku i formu brenda, Srbija bi mogla usvojiti sledeća značenja:

• SVOJSTVA:  Sve usluge (turističke) moraju se podići na visok nivo, a to se odnosi na kvalitet usluga (Etno sela, banje, vrela, manastiri, pećine, jezera, arheološke iskopine, hrana, Guča, Kustendorf, lov, dobra zabava…)
• KORISTI: Korišćenjem usluga neophodno je da se u okviru koristi dobije: zadovoljstvo potrošača, uživanje, egzotičnost, autentičnost, kao i potreba da se to ponovi.

• VREDNOST: Promena o dosadašnjem uverenju o srpskom narodu. Permanentna usluga i njen kvalitet podigli bi vrednost „SERBIAN BREND”, a samim tim i promenili mišljenje.

• KULTURA:  Upoznavanje sa srpskom kulturom, običajima, tradicijom (gajenje svilene bube, spremanjem hrane, izrada unikatnog tekstila i nakita iz mnogolikih narodnih nošnji (Žan Pol Gotije je pri poseti etnografskom muzeju bio fasciniran lepotom šumadijske narodne nošnje), slikarstvom (Milena pavlović Barili, Sava Šumanović,Cile Marinković…) arhitekturom (autentične srpske kuće…), savremenom kulturom…

• LIČNOST:  Nikola Tesla, Novak Đoković, Emir Kusturica, Milutin Milanković…
• KORISNIK: Potencijalni korisnici SERBIAN BREND i iz Evrope i ostalih zemalja sveta

Pobednik

Sve ove ideje se baziraju na veoma napornom i sveobuhvatnom projektu koji bi morao da se neprestano odvija počev od osnovne baze društva – porodice, i svih ostalih ustanova u kojima se vrši obrazovanje i edukacija. Nažalost, sublimacijom velikog broja neautentičnog srpskog življa i velikog broja izbeglica koji nisu prilagodili svoje navike tradicionalnom ponašanju starosedelaca, često nas poistovećuju sa ekstremnim grupama necivilizovanih stanovnika Srbije.

Druga važna stvar je elementarno nepoštovanje higijene. Zašto svaki drugi, ako ne i svaki toalet nije opran, nije ceo i nije mirišljav. Možda to nekom nije važno, a sigurno većini posetilaca jeste.

Usluge pri putovanju. Kasnimo. Večito neki od vozova, aviona ili autobusa ne dolazi na vreme, taksisti su sa različitim cenama usluga, hoteli skupi… Mada se poslednjih godina uočavaju promene nabolje.

Ove kritike nisu brend ali su prateći deo brenda. Naša zemlja nije ni toliko stara, ni toliko eksluzivna, ni toliko egzotična da bi se zanemarivale navedene stvari.

Leslie de Chernatony i Malcolm McDonald u centar pažnje definisanja brenda stavljaju dodatnu vrednost koja najviše odgovara potrebama potrošača. „Uspešan brend je proizvod, usluga, osoba ili mesto, koje možemo da identifikujemo i koji su „uvećani” na takav način da kupac ili korisnik dobijaju relevantne, jedinstvene dodatne vrednosti koje najviše zadovoljavaju njihove potrebe. Štaviše, njegov uspeh rezultira mogućnošću da ove dodatne vrednosti očuvaju u odnosu na konkurenciju.”

Konkurencija nije mala. Većina zemalja u okruženju ima sačuvane i građevine i mostove i dvorce koji nisu porušeni u toku ratova, a i napravljeni su u periodima od XV do XIX veka. Ne možemo i ne želimo da se merimo sa njima. Mi smo ipak jedan mali, a ne „nebeski narod”, koji je u svojoj mladoj istoriji sačuvao malo istorijskih spomenika. Nažalost, zbog stalnog ratovanja mnogi su oštećeni ili nestali. Mi nudimo nešto drugo.

1. Ako dođete u Beograd, glavni grad, naići ćete na jedno od najlepših ušća dve reke – Save i Dunava. Zamurovićeve slike su iz balona ovekovečile tu lepotu i obišle svet. Nećete naići na Kineski zid, ali će vas Kalemegdanska tvrđava odvesti u doba osmanlijskog carstva, a priroda nagraditi lepotom…Skadarlija, Ada, Skadarlija, Zemun… O ljudima ne može da se ispriča jer Beograd i njegov šarm koji čine nasmejani i dobronamerni stanovnici, provod po ulicama, koncertima, splavovima, festivalima… potrebno je doživeti.

2. Poput Beograda, tu su i ostali gradovi kao što je Novi Sad, Niš, Kragujevac…

3. Nemamo more, a prebogati smo vodom, jezerskom, lekovitom, banjskom…Više nije demode ići u banje kao nekad, zdravo je i mondenski.

4. Guča, Egzit, filmski i pozorišni festivali, Radost Evrope…

5. Planine od Zlatibora, Kopaonika, Fruške gore prepune su sadržaja koje mogu da načine uspešan brend jedne države. Kosidba na Rajcu, splavarenje, jedriličarstvo, padobranstvo, lov, ribolov, pećine (Resavska), prirodna i veštačka jezera i još mnogo nepomenutih atrakcija…Đavolja varoš, Viminacijum, Gamzigrad…

Moglo bi se o freskama i manastirima ispisati još mnogo stranica punih legendi i istorijskih činjenica i sve to staviti u najfinije i najneobičnije destinacije Srbije. Moglo bi se redukovati bahato ponašanje prema svim tim lepotama i vrednostima koje je priroda i istorija dala. Za početak osnovni problemi su nedovoljna informisanost. Bez obzira na internet i mnogobrojne turističke ponude većina ljudi izvan okruženja i ne zna gde se nalazimo. Neujednačenost i nepotpunost informacija o mestima i pojedinim događajima koje bi bile dobre za nas. Slaba pokrivenost globalnom mrežom.

AUTOR: Mina Paunović

Foto naslovne fotografije: agronomija.rs