Svi čokoholici imaju priliku da do početka aprila zavire u svet čokolade ili, možemo reći, da zavire u svet sve čokolade sveta! Naime, Galerija Prirodnjačkog muzeja ovog marta je domaćin jednoj slatkoj gošći, mnogima omiljenoj. Ona je predmet obožavanja bez obzira na boju i poreklo. Mnoge devojke će reći da je baš ona glavni utešitelj i izvor sreće u tužnim danima. Njeno ime je mnogima prva izgovorena reč, jer je ta gošća deo naših života još iz dečjih dana. Zove se Čokolada, i izložbom „Crno i belo“ nam otkriva sve pikanterije iz svog hiljadama godina dugog života.

Hrana Bogova

U Srednjoj Americi, odakle je poreklom, smatrano je da su plodovi kakaa u stvari božanska hrana. Ovo je značilo da samo velikodostojnici imaju pravo da piju čokoladni napitak spravljen od kakaovca. Kakaovac, drvo elipsoidnih listova i belo-ružičastih cvetova, smatrano je božanskim i zbog značaja koji mu je pridavan u drevnim srednjoameričkim civilizacijama, švedski botaničar Karl Linea kao naučni naziv ovoj biljci pridaje Theobroma cacao, što na grčkom znači upravo – hrana bogova.

Postoje podaci koji svedoče da je narod Olmeka prvi pio čokoladu 1900. godine p.n.e. i uveliko gajio kakaovac na plantažama. Za njima slede Maje za koje se zna da konzumiraju čokoladni napitak sa gustom penom od 600. godine p.n.e.

Kod nas je stigla 1897. godine

Prva čokolada u Srbiji pojavila se u devetnaestom veku u Beogradu, pod nazivom „Čokolada sa mlekom Olga“. Industrijski počinje da se proizvodi 1924. u fabrici „Roda“, koja je bila smeštena u Zemunu. Ipak, najveći ljubitelji čokolade žive u Švajcarskoj gde se godišnje po glavi stanovnika potroši preko 10 kg. Stanovnici Evrope i SAD prosečno godišnje pojedu oko 1700 grama čokolade, dok stanovniku Afrike pripada samo oko 150 grama.

Čokolada sveta

„Važno je da čokolade ima i da je dostupna. Dok pušta da mu se blaženstvo pojedene čokolade razliva „duhom i telom“ niko se ne zanima za suštinu i poreklo čokolade“, piše u recenziji izložbe V. Vasić.

Drevna mutilica za pravljenje čokoladnog napitka

Ali ulaskom u galeriju i prolaskom kroz drveni luk napravljen u obliku tabli bele i crne čokolade servirane su, ne samo praline i druge čokoladne poslastice, već i sve informacije o nastanku i razvoju ovog slatkiša. Čitajući istoriju čokolade može se primetiti da ona datira još od drevnih Maja do Kolumbovog dolaska na Novi svet. I nastavlja se do prenošenja prvih semenki kakaovca u Evropu 1544. godine, pa sve do današnjih dana. Zaključak je jedan – čokolada je svuda.

„Izložbom „Crno i belo“ Prirodnjački muzej nas podseća na delikatno prožimanje nature i kulture, pričajući o još jednoj od biljaka koje su izmenile naš svet i otvorile mnoge nove puteve“, dodaje Vasić.

Vrata ovog sveta slasti otvorena su još nekoliko dana. Autorke Olga Vasić i Desa Đorđević Milutinović potrudile su se da posetiocima bude prijatno… U stvari da nam bude potpuno… čokoladno!- Foto: presstiz.rs