Poznat kao boemska četvrt, Gardoš je oduvek privlačio ljubitelje čašice. Danas se, uz lupkanje štikli i nekih novih boema, tek ponegde može osetiti čar drevnog Taurunuma. Iznad pomalo oronulih krovova pomalja se duh nekih starih vremena, svedok Ugarskog kraljevstva na tlu Srbije, Kula na Gardošu, koja nemo stoji na dunavskoj obali, čuvajući uspomene i neke davno ispirčane priče na obali ove mirne i misteriozne vode.

Foto: Bogdan Zdjelar

Vizuelni i istorijski simbol Zemuna, kula na Gardošu, čuvena je još i kao kula Sibinjanin Janka ili kao „Milenijumska kula“.

Legenda kaže da je u kuli svoj život skončao slavni mađarski junak i borac protiv Turaka, Janoš Hunjadi, u našem narodu poznatiji kao Sibinjanin Janko, te je u njegovu čast kula ponela njegovo ime. Istorija, međutim, pobija legendu i kaže kako je Hunjadi uistinu umro baš na tom mestu, unutar ondašnje zemunske tvrđave, ali čak  440 godina pre izgradnje kule.

„Milenijumska kula“ je podignuta 1896. godine u sklopu proslave 1000. godina od doseljavanja Mađara u Panonsku niziju. Projektovali su je mađarski arhitekti, mešajući umetničke stilove kako bi naglasili tradiciju i dužinu trajanja ugarske kraljevine. Visoka je 36 metara, a na vrhu se nalazio orao čiji je raspon krila bio četiri metra.

Godine 1919. su popravljana oštećenja nastala za vreme Prvog svetskog rata, kada su je austrougarski vojnici koristili kao mitraljesko gnezdo. Kula je potom imala periode u kojima je služila kao umetnički atelje, ali i kada je bila potpuno ruinirana.

Obilazak kule počinje u prizemlju gde se nalazi galerija Čubrilo, u čijem okrilju će se smenjivati autorske izložbe afirmisanih fotografa, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva i promocija mladih, neafirmisanih autora.Danas se kula nalazi pod zaštitom Zavoda za spomenike i čini se da je konačno čekaju bolji dani. Njena nesumnjiva lepota treba da bude sačuvana. Kula na Gardošu je simbol Zemuna, potencijalno velika turistička atrakcija i jedan od retkih vidikovaca u Beogradu. Zahvaljujući zalaganju porodice Čubrilo, kula je renovirana, u prizemlju je otvorena umetnička galerija dok se na spratu nalazi vidikovac. Za naredni period planirana je dalja rekonstukcija kule koja treba da bude jedan od bisera Zemuna i Beograda i prepoznatljiv simbol grada.

Jedan od najatraktivnijih delova kule, reč je o terasi na drugom spratu,  pruža izuzetan pogled na sve četiri strane sveta, a na ovom prostoru nalaze se i savremeni teleskopi za panoramsko razgledanje.

Radno vreme kule je petkom, subotom i nedeljom od 16 – 19 časova, a nakon toga možete prošetati obalom Dunava, svratiti na piće i specijalitete od ribe u neku od mnogobrojnih, obližnjih kafana koje su sačuvale starogradsku atmosferu. Ne odbijajte miris dunavskih specijaliteta, kuvanog vina i poziv tamburasa na pesmu i igru. To je idealna prilika da čujete neku staru ribarsku ili ljubavnu priču i možda šansa da doživite i vi svoju.

Foto: Bogdan Zdjelar