Foto: A. Stanković

U Krunskoj, staroj beogradskoj ulici, ponosno stoji jedna vila na broju 51, tako mirna dok je posmatramo sa trotoara, a tako uzburkana iznutra. Unutar njenih zidova i iza njenih starinskih prozora, pola veka već, čuvaju se – munje.

U ličkom selu Smiljanu, već u prvim trenucima 10. jula 1856. privikavao se na disanje jedan dečak, četvrti od petoro dece Milutina i Đuke. Kažu da je njegovo rođenje bilo praćeno snažnom grmljavinom kakva se ne očekuje u letnjoj noći. Munjevito nevreme najavilo je dolazak genija koji će svojim umom nepovratno zadužiti čovečanstvo, i promeniti sudbinu sveta. Tačno u ponoć između 9. i 10. jula rodio se Nikola Tesla. I bi svetla!

- Da li uopšte razumeš šta je on uradio? – Upitala je jedna Amerikanka pomno gledajući u maketu polifaznog sistema za prenos struje. Na leđima je nosila ranac, prvi znak da je turista.

- Apsolutno nemam pojma! Ne razumem šta svi ovi aparati znače…- odgovorila je zbunjeno devojka iz Holandije, Stela.

Ljubazna Amerikanka podiže pogled i priđe maketi. On je uspeo – reče ona – da od vode napravi struju. Pustio je vodu kroz turbinu, i stvorio elektricitet, i našao način kako da ga usmeri i prenosi putem ovih žica, vidiš, kilometrima daleko. Da li ti je sada jasno?

- Nije – iskreno odgovori Stela – Ali hvala bogu što je njemu bilo! 

Maketa pored koje su razgovarale dve strankinje nije jedina izložena u Muzeju. Naime, celo prizemlje, podeljeno u sedam prostornih celina, obiluje Teslinim ličnim predmetima, i replikama njegovih izuma. Zahvaljujući njegovoj želji da mu se celokupna zaostavština prenese u srpsku prestonicu, Beograd je ponosan čuvar njegovih pisama, priznanja, šešira, olovaka pa čak i sefa u kome je čuvao svoje dokumente i naučne spise. Sav novac i nagrade nije pomno pazio, te ih je držao u sobi hotela Njujorker u kome je proveo poslednju deceniju života.  Ipak, nije bilo lako ispuniti njegovu poslednju želju. Nakon Tesline smrti 1943. porodica i ambasada Jugoslavije vodili su bitku sa američkim zvaničnicima kojima su njegovi dokumenti bili potrebni za dalja istraživanja. Najzad, njegov sestrić, Sava Kosanović uspeva da dopremi sve Tesline stvari u Beograd 1951. da bi muzej bio otvoren već 1952. godine.

Zvanično od 1955. do danas, masivna drvena vrata otvorena su za svakog ko ceni, ko se divi,  razume, ili pak ne razume dostignuća ovog naučnka. U prvoj sobi, desno od ulaza, ovog februara predstavljeni su Teslini lični predmeti. Zaštićeni staklenim vitrinama od naših dodira, te stvari ljubomorno čuvaju njegove dodire, i glorifikuju ih. Veliki pravougaoni kofer, sa gvozdenim ručkama, i iskrzanom cvetnom postavom, štitio je njegovu garderobu smešten negde u prtljažniku prekookeanskog broda kojim je Nikola dospeo na tlo Novog sveta. Šešir i naočari, i kožne bele rukavice, čine da ga zamislimo kao kakvog uglednog gospodina. Mada jeste bio cenjen, i kretao se u elitnom njujorškom društvu, lako zaboravljamo da je umro u dugovima i siromaštvu, sam u hotelskoj sobi. Gledajući njegove pedantne olovke, i odevne predmete, pisma koja su mu pisali velikani poput Ajnšajna, teško nam je da zamislimo da taj čovek nije bio imućan i da je bio usamljen. Čovek na lomači sopstvenih ideja.

Jedna devojčica protrča i uplašeno se sakri iza makete broda, u prostoriji levo od ulaza. Radoznalo krenuh ka njoj. Kako sam se približavala uši mi zaparaše zvuci koji asociraju na napon. Tada videh kustosa koji razdragano pokazuje grupi posetilaca kako rade Teslini izumi. Uzmite ove neonke – reče- i sad ćemo da se igramo „Ratova zvezda“. Videćete kako pomoću ovog transformatora neonke u vašim rukama svetle.

- Jedan! Dva! Tri! – objavi kustos i pritiskom na dugme ponovo čusmo parajući zvuk, neonke u rukama posetilaca zasvetleše i pojavi se zastrašujuća i nemirna nit munje na kugli transformatora!

Grupa se ozari od oduševljenja i jedan momak bez kose uzviknu: – Od ovoga mi se digla kosa na glavi!

Devojčica je i dalje virila iz susedne sobe, kada joj majka priđe i reče: – Idemo draga, tura se završila… Jedan za drugim, ljudi izađoše kroz ista drvena vrata. Ali se svako osvrnuo i pogledao iza sebe još jednom, osećajući se bar na trenutak kao gospodar gromova…

Zamislimo samo kako izgleda naša planeta noću, sa visine. Zamislimo te krcate gradove, solitere, aerodrome, dalekovode… Ta sazvežđa svetiljki koja kao da su preslikana sa neba na zemlju. Razmislite samo, Tesla je osvetlio naš svet.