Iz ovogodišnje produkcije iz Derete izdvajaju kapitalno delo svetske književne kritike Biographia Literaria S. T. Kolridža, koje je „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“, i prvo srpsko izdanje kultnog romana XX veka Duga gravitacije Tomasa Pinčona, koji je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo.

Deretina književna edicija „XX vek”, sa delima koja su u svetu već kanonizovana kao klasici, ali dosad nisu bila prevođena na srpski ili nisu dobijala zasluženu pažnju književne kritike. U romanu Neutešni, Kazuo Išiguro se u snolikom lavirintu gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče, ponovo vraća svojoj opsesivnoj temi – nepouzdanosti ljudskog sećanja. Ovo delo upotpunilo je kolekciju Išigurovih knjiga u izdanju Derete koju čine još i: Ostaci dana, Slikar prolaznog sveta, Zakopani džin, Ne daj mi nikada da odem i Nokturna: pet priča o muzici i sutonu. Svoj poslednji završeni roman Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Vladimir Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Kontorverzni roman Crvena Kejla Isaka Baševisa Singera zbog bogatog erotskog sadržaja izazvao je burne reakcije i proteste širom sveta, te je dugo i ostalo „zatočen” u jidiškom rukopisu, a tek su nedavno počeli da ga prevode i objavljuju. Svet čuda Robertsona Dejvisa treći je deo Detfordske trilogije, koju čine Marginalac (Dereta, 2016) i Mantikora (Dereta, 2018), i smatra se jednim od najboljih dela kanadske književnosti. U okviru ove edicije izdali su i roman Izdaja Rite Hejvort, prvi roman argentinskog pisca Manuela Puiga, autora kultnog dela Poljubac žene-pauka. 

I ove godine, pripremili su nove naslove popularnih savremenih autora: zbirku priča Veliki eksperiment, Džefrija Judžinidisa, kao i roman Običan momak, novi hit Lorenca Maronea, autora bestselera Sitnice koje život znače. Ljubitelji Dmitrija Gluhovskog imaće prilike da nabave dva nova naslova ovog autora: distopijski roman Budućnost i Tekst, njegov prvi realistički roman koji predstavlja spoj psihološkog trilera i kriminalističkog romana

Svetski bestseler Besplatan novac za sve: 5 ideja koje će promeniti svet Ruthera Brehmana svojevrsna je Biblija nove, naprednije Utopije. Ljubiteljima popularne kulture interesantne će biti knjige i Lovac na umove, knjiga po kojoj je snimljena istoimena popularna Netflix serija. U knjizi Strah: Tramp u Beloj kući verovatno najznačajniji američki novinar svih vremena, Bob Vudvard, čovek koji je zaslužan za aferu „Votergejt“, otkriva nam šta se zaista dešava iza scene, u kabinetu najmoćnijeg čoveka na svetu.

Večito vraćanje fašizma delo je holandskog teoretičara kulture Roba Rimena u kojem pokušava da objasni šta je to u prirodi fašizma što mu dopušta žilavost uprkos nebuloznoj i opasnoj priči na kojoj počiva.

Ljubiteljima umetnosti posebno će biti interesantna biografija Leonardo da Vinči: univerzalni genije renesanse Vojislava Gledića, a Srpska knjiga mrtvih Bojana Jovanovića nezaobilazno je štivo za sve ljubitelje antropologije i etnologije.

Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Miroslav Dereta” je roman Mačka u koferu Branislava Jankovića, koji se odlikuje Harmsovom poetikom nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti. Usta puna zemlje / Smrt gospodina Goluže Branimira Šćepanovića, priče su o snazi i izdržljivosti čoveka pred nedaćama i zlom ovog sveta, a posebno mesto u ovogodišnjoj produkciji zauzima i provokativni autor Zoran Ćirić, „jedini rokenrol pisac u zemlji”, sa svojim najnovijim romanom Lanac slobode. 

Najmlađi čitaoci imaće priliku da nabave nove nastavke popularnih ilustrovanih serijala: Dnevnik šonjavka 12 – Bekstvo i Dnevnik štreberke 3 1/2 ‒ Kako da uštrebaš svoj dnevnik.

Posetioci Deretinog štanda u areni Hale 1 imaće priliku da se druže sa Mišom Mihailom Kravcevom i Dušanom Pejčićem.

U četvrtak 24. oktobra od 18 do 20 časova, Miša Mihailo Kravcev, slikar i književnik, promovisaće knjigu Velmer, raznosač ideja, bajkovitu priču o snazi ljubavi, o prirodi i tajnama postojanja, inspiracije i prosvetljenja.

U petak 25. oktobra od 18 do 20 časova, omiljeni dečji autor Dušan Pejčić potpisivaće knjigu Glista za Jelenu : priče o deci, knjigu koja je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani!

Na našim štandovima posetioce očekuju popusti od 30 do 70 %, akcija 3 knjige za 999 rsd i još mnogo toga.

- Izvor: Dereta

The post „Dereta” na Sajmu knjiga od 20. do 27. oktobra appeared first on Presstiž internet magazin....

Festival će 7. novembra svečano otvoriti film Areta Frenklin – Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Areta Frenklin – Amazing Grace je jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.

Trejler pogledajte OVDE.

Gledaoce očekuje još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj Zoni 2012. godine.

Trejler pogledajte OVDE.

Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. godine. Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na ovogodišnjem festivalu u Kanu.

Trejler pogledajte OVDE.

Novi programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas – sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava – pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Trejler pogledajte OVDE. 

Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.

Trejler pogledajte OVDE. 

Ova tri filma biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.

U okviru programa Horizonti Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu reditelja Andreja Korovljeva Tusta. Reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.

Trejler pogledajte OVDE. 

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

U okviru međunarodne selekcije publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana. Posle filmova Nostalgija za svetlošću i Sedefno dugme, Guzman se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne Zone će Guzmanov prethodni film Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa Najbolje od Slobodne Zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.

Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će biti organizovane srednjoškolske projekcije.

Pored već tradicionalnih programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festival pod nazivom Najbolje od Slobodne Zone – 20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So zemlje i Hana Arent.

Vredan pomena je i specijalni programski segment U fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Karte su u prodaji na blagajnama Dvorane Kulturnog centra (DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.

- Izvor: Slobodna zona

The post Filmski festival „Slobodna zona“ od 7. do 12. novembra appeared first on Presstiž internet magazin....

U središtvu ove studije nalazi se geneza konceota etničkog čišćenja u istorijskim razmerama od antike do moderne, od verskih do revolucionarnih tokova, od biopolitike do etnopolitike.

Uprkos uvreženom mišljenju, pojam „etničko čišćenje“ nije nastao tokom ratnog raspleta jugoslovenske krize. Nasilno uklanjanje protivnika i čitavih manjinskih zajednica naziva se čišćenjem od biblijskih vremena, a ova studija raspliće verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore.

Oslonjen na složenu predistoriju, koncept čišćenja se postepeno etnicizira krajem 19. veka u naučnim krugovima, da bi u međuratnom periodu prerastao u političke projekte „etnički čistog“ prostora i „etničkog čišćenja“ stanovništva. Oni su pretvoreni u praksu izbijanjem novog globalnog sukoba. Uporedo sa svim ovim promenama razvijao se i sam pojam. Njegove osnove su nastale u vodećim svetskim jezicima, a u razvijenoj formi se pojavio na Balkanu tokom Drugog svetskog rata.

Potisnut u posleratnom periodu, takav etnopolitički žargon se ponovo razobručio tokom jugoslovenske krize, dok je praksa ostala do danas neprekinuta širom sveta.

- Vladimir Petrović / Foto: Promo

– Ovo je knjiga o jednoj od najopasnijih reči na svetu. Čišćenje. Iza njene neupadljive fasade kriju se svakovrsni oblici teškog nasilja, počinjenog u ime vere, klase, rase ili nacije. Istorijskom razvoju ovih progona i njihovim jezičkim metamorfozama sam se posvetio tragajući za genezom sintagme „etničko čišćenje“ – kaže Vladimir Petrović na početku svoje knjige. Autor naglašava da je „interesantno da se o genezi ovog izraza nedovoljno zna“.

Istoričar Vladimir Petrović (1979) diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dok je masterirao i doktorirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, a postdoktorske studije završio na NIOD Institutu za rat, holokaust i genocid u Amsterdamu. Predavao je na Centralnoevropskom i Bostonskom univerzitetu, a zaposlen je u Institutu za savremenu istoriju.

Objavio je studije Jugoslavija stupa na Bliski istok (2006) i Titova lična diplomatija (2010). Autor je šezde­setak naučnih radova na srpskom i engleskom jeziku, u kojima se bavi istorijom međunarodnih odnosa socijalističke Jugoslavije i krahom te države, o kojem je kopriredio osmotomnu zbirku dokumenata. Istražuje zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pokušaje da se oni procesuiraju. Presekom između prava i istorije bavi se i njegova knjiga The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (2016). Petrović je viši istraživač na Školi globalnih studija Frederik Pardi Bostonskog univerziteta i saradnik Dejvis centra za evroazijske studije na Harvardu, kao i viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beo­gradu.

- Izvor: Arhipelag

The post „Etničko čišćenje“: Nova studija Vladimira Petrovića appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovoj naučnoj avanturi pridružiće se najveći broj gradova do sada – čak 29! Svi sadržaji su, kao i prethodnih godina, besplatni, dok će se druženje u pojedinim gradovima nastaviti i u subotu, 28. septembra od 16 do 20 časova.

Najveća naučna zabava u Evropi održaće se istovremeno u više od 370 gradova, a očekuje se da će biti premašen i prošlogodišnji broj od neverovatnih milion i po posetilaca. U cilju promocije nauke i približavanja naučno-istraživačkog rada posetiocima svih uzrasta, Evropskoj noći istraživača i ove godine pridružiće se naša zemlja, slaveći poseban jubilej – desetu godinu održavanja ove naučne manifestacije kod nas, saopšteno je na konferenciji za novinare održanoj danas u EU Info centru u Beogradu. Nastavljajući da pomera granice, uz pomoć nauke i entuzijazma, Evropska noć istraživača održaće se ovog septembra u najvećem broju gradova do sada i to u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Šapcu, Bečeju, Inđiji, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Ubu, Užicu, Čačku, Malom Zvorniku, Kruševcu, Trsteniku, Zaječaru, Gornjem Milanovcu, Negotinu, Knjaževcu, Smederevu, Ranovcu, Svilajncu, Despotovcu, Jagodini, Ćupriji, Pančevu, Novom Pazaru i Leskovcu.

„Sve je počelo daleke 2009. godine u Novom Sadu kada su dva mlada istraživača sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Željko Tekić i Vladimir Todorović, čuli za Researcher’s Night! Ta Noć istraživača održava se u Evropi od 2005. godine, okupljajući naučnike koji te noći sa svima dele svoje znanje i ljubav prema nauci. Željko i Vladimir, i sami zaljubljenici u nauku, poželeli su da ovu veliku naučnu žurku organizuju i u Srbiji“, priseća se dr Tijana Prodanović, redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. „Ova želja im se i ostvarila i prva Noć istraživača u Srbiji održana je 2010. godine u Novom Sadu, kada se okupilo više od sto istraživača da deci i zainteresovanim sugrađanima omoguće da dožive i iskuse nauku.“

Već naredne godine ovo naučno druženje organizovano je i u drugim gradovima, a iz godine u godinu rastao je kako broj posetilaca, tako i broj učesnika – naučnika i naučnih institucija koje žele da daju svoj doprinos.

Beograd će tokom Evropske noći istraživača upoznati bliže posetioce širom grada sa time kako je sve čovek odgovoran za sadašnje stanje naše planete, kao i kako njenu budućnost može da učini što zelenijom. Zaljubljenici u tehnologiju moći će da se upoznaju sa radom nesvakidašnje robotske ruke ili pak ispitaju bliže snopove svetlosti zahvaljujući kojima radi prava laserska harfa. Najmlađi posetioci upustiće se u lov na naučno blago, a nešto stariji radoznalci biće izazvani da pobede naučnike u raznim sportskim izazovima!

Posetioce Novog Sada 27. septembra očekuje jedinstvena prilika – u Evropskoj noći istraživača moći će da glasaju za naziv jedne vansolarne planete koju je Međunarodna astronomska unija dodelila Srbiji da je imenuje! Uz to će sa istoričarima razgovarati o razvoju pisma, moći će da učestvuju u radionici o 5G internet mreži kao i o „Internetu stvari“, dok će za ljubitelje medicinskih priča biti otvoren kutak posvećen neuronaukama.

Niš je za ovo druženje pripremio putovanje kroz prošlost uz raskošan istorijski nakit, Minecraft ili stare pozorišne plakate, dok će za one naklonjene novim tendencijama biti otvorena vrata pametne meteorološke stanice ili biblioteke budućnosti. Poštovaoci lika i dela genijalnog Nikole Tesle uz pomoć savremenih tehnologija moći će da zavire u njegovu njujoršku laboratoriji, a govoriće se i o brojnim zabludama i mitovima vezanim za biljne i životinjske vrste, alternativnu medicinu…

Ćuprija, Svilajnac i Jagodina pripremaju novo izdanje Velike naučne avanture, koju će ove godine pratiti i AstroLab, dok će u Kragujevcu na jedno veče proraditi Šahovski vremeplov, a stare zgrade uz pomoć mališana dobiće sasvim nove boje.

Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri. Sva naučna dešavanja realizuju se kroz tri projekta.

Sve informacije o sadržajima, lokacijama i satnici ovogodišnje Noći istraživača možete naći na sajtu www.nocistrazivaca.rs.

- Izvor: nocistrazivaca.rs

The post Evropska noć istraživača u Srbiji: „Deseta noć, kroz znanje daje moć” appeared first on Presstiž internet magazin....

Ova intrigantna priča o vrtlogu strasti, predaji, ljudskoj požudi i nemoralu je prava tema današnjice. U liku NANE je vešto prikazan poriv svake žene za ljubavlju i sigurnošću, njeni snovi, nadanja i skrivene želje. U ovom slučaju u pitanju je žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan. „Duhom čista, telom grešna, ona je oličenje moralnog ponora i putene slasti što dovodi do ivice ludila i bezumlja“, poput mnogih starleta koje gledamo i o kojima čitamo na naslovnicama dnevne štampe, čiji je ljubavni život serviran na dnevnom meniju. Dramatizaciju romana NANA uradio je Spasoje Ž. Milovanović. Režiju potpisuje Ivana Vujić, a njeni saradnici autori su dramaturg Slavenka Milovanović, kompozitor Aleksandra Kovač, scenograf Vesna Popović, kostimograf Marija Marković, koreograf Dejan Kolarov, Marija Milenković je autor scenskog pokreta, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

U naslovnoj ulozi zanosne „Venere“, ali i tragične i zlostavljane žene publika će gledati Tamaru Aleksić, a pored nje brojnu glumačku ekipu čine: Nebojša Kundačina, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Bojan Žirović, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Vesna Stanković, Danica Ristovski, Stojša Oljačić, Rade Ćosić, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Anja Orelj, Nemanja Stamatović, Vukašin Jovanović, Dragan Sekulić i Dragan Petrović.

Premijera drame NANA održaće se Velikoj sceni Madlenianuma 20. novembra 2019, dok se prva i druga repriza očekuju 21. i 22. novembra.

- Foto: Aleksandar Mijailović

- Izvor: Madlenianum

The post Počele probe za prvu dramsku premijeru u sezoni Madlenianuma appeared first on Presstiž internet magazin....

Na 430 strana, sa obiljem upečatljivih primera i nesvakidašnje prodornih analiza, Hobsbaum oživljava jedan od najvažnijih perioda moderne evropske istorije. Mada je Evropa u središtu tog doba carstva, Hobsbaumova knjiga raskošno osvetljava i vanevropske prostore i imperijalnu borbu za moć koja evropske sile odvodi u dramatične sukobe.

Kapitalna istoriografska studija Erika Hobsbauma Doba carstva 1875–1914. jedno je od ključnih istoriografskih dela modernih vremena. Ova velika sinteza, pisana uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i lucidnih interpretacija, predstavlja istoriju Evrope i sveta u doba velikih imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka.

Hobsbaum briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, dinatička trvenja i svakodnevni život, talase modernizacije i industrijalizacije u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“.

Slika tog „jučerašnjeg sveta“ u rukama vrhunskog istoričara kao što je Hobsbaum postaje dragoceno svedočanstvo za današnje vreme i za sva vremena.

Erik Hobsbaum (1917-2012), jedan od najvećih svetskih istoričara druge polovine XX veka. Rođen je u Aleksandriji 1917. godine, a obrazovao se u Austriji, Nemačkoj i Engleskoj. Hobsbaum je bio član Britanske akademije i Američke akademije umetnosti i nauke, strani član Japanske akademije, kao i nosilac počasnih doktorata na univerzitetima nekoliko zemalja.

Dela Erika Hobsbauma prevedena su na sve veće svetske jezike i ostvarila su ogroman uticaj na generacije istoričara u poslednjih pola veka.

Kapitalna studija Doba carstva jedna je od velikih sinteza koje je Hobsbaum napisao: Doba revolucija: Evropa od 1789. do 1848, Doba kapitala: 1848-1875. i Doba ekstrema: Istorija kratkog dvadesetog veka.

U izdanju Arhipelaga ranije su objavljene i Hobsbaumove knjige Globalizacija, demokratija i terorizam i Kraj kulture.

- Izvor: Arhipelag

The post „Doba carstva“: Kapitalna istoriografska studija u izdanju „Arhipelaga“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Više o Uninom radu možete saznati na njenom Instagram profilu, ili je kontaktirati putem mejl adrese: unanovosel@yahoo.com.

The post MOJ RAD: Una Novosel appeared first on Presstiž internet magazin....

Ostala njegova dela biće sukcesivno predstavljena čitaocima ove i narednih godina.

Pošto u septembru izađe iz štampe novo izdanje romana „Komo“, u decembru će biti objavljeno i novo izdanje njegovog romana „Dnevnik druge zime“, a početkom iduće godine njegov novi roman, prvi posle dvanaestogodišnje pauze.

„Opet sam na nekom svom novom početku, i promene su uvek dobrodošle, tako sada vidim i ovu saradnju sa Lagunom… novi ljudi, novo okruženje, za mene nov način saradnje i rada, i siguran sam da od svega toga može da ispadne samo nešto dobro“, rekao je Srđan Valjarević.

U periodu koji sledi Laguna planira da objavi i Valjarevićeve romane „List na korici hleba“ i „Ljudi za stolom“, prozne zapise „Zimski dnevnik“ i zbirku „Džo Frejzer i 49 (+24) pesama“.

Srđan Valjarević (Beograd, 1967) je dobitnik nagrada „Biljana Jovanović“ za „Dnevnik druge zime“ 2006, a za roman „Komo“ „Kulturkontakt Austria“ i „Stevan Sremac“ 2006, „Gorki list Award“ 2007. i „Prix des lecteurs du Var – Toulon“ 2011. Njegove knjige prevođene su na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik. Član je Srpskog književnog društva i živi u Beogradu.

- Izvor i foto: Laguna

The post Povratak Srđana Valjarevića na književnu scenu! appeared first on Presstiž internet magazin....

Kasne jeseni 1968. godine Džudi stiže stiže u Veliku Britaniju na petonedeljnu turneju kako bi nastupala na seriji rasprodatih koncerata u londonskom noćnom klubu The Talk of the Town. Radnja filma smeštena je 30 godina nakon filma Čarobnjak iz OZ-a koji je lansirao Džudi među zvezde Holivuda. Džudi ne može da radi u Americi, a da bi se brinula o svojoj deci mora da otputuje i zaradi novac, što joj najteže pada upravo jer je razdvojena od svojih mališana. Film prati legendu pred petim brakom, u poslednjoj godini života pre nego što se slučajno predozirala 1969. u svojoj 47. godini.

Rene Zelveger, dobitnica Oskara za film Hladna planina (i dve nominacije za filmove Dnevnik Bridžit Džouns i Čikago) već izgleda odlično u ulozi jedne od najvećih zvezda iz sveta zabave Zlatne ere Holivuda Džudi Garland.

“Snimanje ovog filma bilo je zaista magično”, izjavila je Rene. “Oduvek sam se divila Džudi Garland i bilo mi je zadovoljstvo da učim o ovoj veličanstvenoj ličnosti. Bila je duhovita i zanimljiva. Kada saznate kako je nekim ljudima teško da nastave život i rad u određenim situacijama, osetite poštovanje i saosećanje. Posebno u vremenu kada žene nisu držale sve konce svog života u svojim rukama.”

Rene je u toku snimanja svakog dana provodila po dva sata u pripremama za ulogu, koje su uključivale prostetiku, sočiva, perike uz kostime i šminku.

U filmu će pored nje glumiti i Jessie Buckley (Rat i mir), Finn Wittrock (Američka horror priča) u ulozi njenog petog i poslednjeg muža i Michael Gambon (Hari Poter). U ulozi njene dece gledaćemo Gemma-Leah Devereux (u ulozi mlade Lajze Mineli) i Belu Remsi (Bella Ramsey) – koju naša publika pamti kao Lijanu Mormont iz Igre prestola. Film DŽUDI režirao je Rupert Gold (Goold), poznat našoj publici po filmovima Kralj Čarls III  i Istinita priča. Scenario je na osnovu pozorišne predstave-mjuzikla End of the Rainbow (Peter Quilter) napisao Tom Edž (Kruna). 

Film će početi da se prikazuje u bioskopima širom Srbije od 26. septembra, a trejler možete pogledati OVDE.

- Izvor: FAME solutions

The post Kritičari: Rene Zelveger sjajna kao Džudi Garland! appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovo je nastavak kultne knjige „Beleške jedne Ane“ gde je opisan svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, istovremeno je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.

Nove beleške jedne Ane će nas, baš kao i prethodne, nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.

Iako su se između ove dve knjige pojavili „I druge priče“ i „Foliranti“, autor je osetio potrebu da dopuni hroniku o tinejdžerki Ani sa novih sedamnaest poglavlja koja su sada, u ovom ponovljenom izdanju, pred nama. Kada danas, sa vremenskom distancom, čitamo ove tekstove, svesni smo njihove savremenosti, kao i činjenice da govore o nekim suštinskim, životnim pitanjima koja nas se i dalje tiču. Kroz usta svoje prividno naivne junakinje Kapor kritikuje tadašnje društvo koje, u nekim aspektima, i dalje prepoznajemo, ali nas u isto vreme i uči da pronalazimo lepotu u malim stvarima i da budemo svesni neponovljivosti svakog trenutka koji živimo.

Momo Kapor je rođen 1937. u Sarajevu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Njegove knjige su godinama bile na vrhu lista najčitanijih dela, a on je vrlo brzo postao miljenik publike. Zahvaljujući svojim autorskim emisijama na radiju i televiziji, stekao je široku popularnost. Momo Kapor je autor preko četrdeset knjiga. Osim romana i priča pisao je drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom. Umro je 2010. u Beogradu.

- Izvor: Laguna

The post Momo Kapor i nastavak doživljaja tinejdžerke Ane appeared first on Presstiž internet magazin....