Predstava urađena po istoimenoj drami Biljane Srbljanović, “Mali mi je ovaj grob”, a u režiji Dina Mustafića, doživeće svoju prvu izvedbu 12. marta u beogradskom Bitef tatru.

Biljana Srbljanović

Predstava na temu sarajevskog atentata ima fokus na značaju borbe za slobodu, revolucije, mladosti, realizovana je u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, kazališta Ulises sa Briona i ,,Testamentfilma“ iz Beograda. ,,To je centralni događaj ovog dela sezona , što pokazuje i veliko interesovanje javnosti – naše, ali i izvan Beograda i Srbije“, rekao je v.d. direktora Bitef teatra, Miloš Latinović, na konferenciji za novinare.

Biljana Srbljanović je izjavila da je proučila mnoštvo dokumenata, sve što su napisali članovi Mlade Bosne i svedoci, zapisnike sa suđenja…a onda je sve to zaboravila i napravila komad koji je pozorišni, a ne istorija položena na scenu. Atentat Gavrila Pricipa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda bio je samo povod za izbijanje Prvog svetskog rata, ali i povod Srbljanovićevoj za pisanje drame čija suština nije u istorijskom, već ličnom aspektu. Htela sam da se bavim nečim što je izvan-istorijski ili sve-istorijski, što je ljudsko u tim mladima koji su bili revolucionari i napravili gest koji je za mene veliki. Nisam želela da se bavim političkim ili moralnim presudama tog čina, već psiholškim, ljudskim implikacijama koje takav čin nosi sa sobom, istakla je autorka drame.

Foto: b92.net

Ona je dodala da je veoma srećna što su producenti izašli u susret njenoj dugovremenoj želji da radi sa sarajevskim rediteljem Mustafićem koji, takođe, nije krio svoje zadovoljstvo. Naglasio je da je komad pročitao sa velikim uzbuđenjem i zato što je malo znao o počecima 20. veka u gradu u kom je rođen, i zato što se od 90-ih godina tom događaju davala bespotrebna politizacija. Što je taj događaj postao prelomna tačka različitih političkih stavova i sukoba i što se preko njega dalje razvijala etnička distanca u zemlji u kojoj živi. Ovaj tekst mi je otvorio drugačiju perspektivu, zanimljivu u spoznajnom smislu, jer je njen jezik umetnički, emocionalan, nije samo jezik fakata. Kako je dodao, ovaj komad prikazuje ,,grupu klinaca koji uznemireno, sa revolucionarnim impulsom, veruju da može da postoji bolji i lepši svet. Odjednom vidite koliko je ta nada i utopija važna i koliko je ona iščezla iz vašeg života, iz stvarnosti sadašnjeg trenutka. Počinjete i da zavidite što je to bio početak veka koji je imao velike političke ideje zbog kojih je vredelo čak dati život“.

Glumačku postavku čine Milan Marić, Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Ermin Bravo i Amila Terzimehić. A ovaj pozorišni komad će na leto imati jadransku turneju, a na jesen će gostovati u Zagrebu.