Arhiva Aleksandra Vuča od sada u „Adligatu”
Postavio Redakcija Presstiž 27 Feb 2019 u 10:54 | Kategorija: Vesti | 0 Komentara

Književnik Branislav Veljković poklonio je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” (Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i putovanja) deo svoje lične arhive sakupljane decenijama.

branislav veljkovic

- Branislav Veljković

Radi se o važnoj dokumentaciji i pismima mnogih klasika srpske i jugoslovenske književnosti, a najvažniji su deo arhive književnika Aleksandra Vuča i arhiva pisama u vezi sa piscima koji su stradali u vreme SFRJ usled političke nepodobnosti.

Branislav Veljković (1948), osnivač „Adligata”, rođen u Zaječaru, pesnik, pisac kratkih priča, multimedijalni umetnik (delovao u klokotrizmu), generalni sekretar Udruženja književnika Srbije, operativni urednik Književnih novina i dobitnih više domaćih i stranih nagrada. Najveći je pojedinačni donator Adligata. Poklonio je Udruženju Adligat više od 15.000 publikacija, uključujući izuzetnu kolekciju književne periodike, mnoga retka izdanja i više hiljada knjiga sa posvetama autora.

Arhiva Aleksandra Vuča

Aleksandar VucoDeo arhive Aleksandra Vuča, slavnog srpskog i jugoslovenskog romansijera, pesnika i nadrealiste sada je dostupna istraživačima i javnosti. Posle rata Vučo se posvetio filmskoj umetnosti i postao upravnik filmskih preduzeća Jugoslavije i predsednik Komiteta za kinematografiju u jugoslovenskoj vladi. Za svoj rad bio je nagrađen Sedmojulskom nagradom za životno delo, dobio je nagradu Saveza književnika Jugoslavije za roman „Raspust” dok mu je roman „Mrtve javke” proglašen za najbolji roman godine. Tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito ga je odlikovao ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Do kraja života se bavio intelektualnim radom. Bio je veliki prijatelj Iva Andrića i često su se mogli videti kako uz šetnju uživaju u priči.

Poklonjena arhiva sadrži originale filmskih kritika i tekstova koje je napisao Vučo, a koje su verovatno ostale neobjavljene, s obzirom na očigledan interni karakter (za upotrebu unutar institucija u kojima je radio). Tu su i originalni obračuni autorskih honorara koje je Vučo primio, dokumentacija u vezi njegovih poslova u državnim telima, kao i original njegovog teksta „O nekim problemima u vezi sa prikazivanjem filmova u Beogradu”.

U arhivi se nalazi veći broj pisama uglednih stranih pisaca, desetak Vučovih pisama, ali i važna arhivska građa vezana za jugoslovensku književnu scenu. Naročito su zanimljivi pismo Gustava Krkleca i opširno pismo Todora Manojlovića u kome obrazlaže sukob nastao u vezi sa njegovim smeštajem u Savezu književnika Jugoslavije.

Naročito je važan original ostavke Vaska Pope i Miodraga Pavlovića na uredništvo u časopisu „Delo” koja će sigurno zainteresovati sve proučavaoce srpske književnosti dvadesetog veka kao i pismo urednika novosadske Tribine mladih Draška Ređepa koji čestita Vuču dobijanje NIN-ove nagrade.

Borislav Pekić staje na crtu cenzuri

Pismo Borislava Pekića Petru Džadžiću u vezi sa hapšenjem književnika Ivana Ivanovića zbog knjige „Crveni Kralj” predstavlja izuzetnu besedu i odbranu umetničke slobode ispisanu u dahu, a tu je i kopija presude iz koje se vidi da je kriv zato što je „u knjizi Crveni kralj štampanoj 1972. godine, izložio poruzi SFRJ, nazivajući je na više mesta Juga i Jugovina..” Pekić, između ostalog, u svom izvanrednom pismu, kaže:

Borislav Pekic pisma

„Ako nevolja bude htela Ivan Ivanović će izdržati ovu nepravdenu kaznu, i jednom biti rehabilitovan, u to sumnje nema. Ali ko će   n a s   rehabilitovati? Kakvim se razlozima može objasniti naše ćutanje, šta reći, kakva priča ispričati o etici socijalističkog intelektualca naših dana, gde je i hoće li biti razumevanja i za nas – saučesnike u donošenju te presude. Ja sam čvrsto uveren da će prokupačka presuda, s kojom se, bar koliko ja znam završava doprinos tog grada našoj kulturi, biti usamljena zabluda, ukoliko ne bude sankcionisana pristankom društva u čije ime je doneta. A stvarno izvršnom postaće tek onda kada je kao normalnu kritičku proceduru prihvate umetnici koje je Ivan Ivanović u sudskom doku pretstavljao.”

Drugi značajni dokumenti

Poklonjeno pismo Predraga Matvejević Draganu Jeremiću, u kojem se pominje i sukob sa Kišom, spada u značajnije dokumente u legatu Veljkovića. Matvejević je, jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu, njegov „Mediteranski brevijar” preveden je na 23 jezika a samo u Italiji prodat u više od trista hiljada primeraka.

Ivan Ivanovic pisac - knjizevnik

- Ivan Ivanović

U pismu ćerke književnika Velimira Živojinovića Masuke posle smrti muža Petru Džadžiću vidi se tuga i teskoba života, a tu su i po jedno pismo Ismeta Rebronje, Petra Džadžića i Dragana Kolundžije, razglednica Matije Bećkovića zatim originalna Džadžićeva recenzija zbirke pesama Radovana Zogovića koja po autora nije ni najmanje povoljna, kao i deo arhive o progonu pisca Dragoljuba S. Ignjatovića, svojevremeno glavnog ideologa i neformalnog predvodnika srpsko-jugoslovenske opozicione ultralevice. Tu su i pisma Dušana Matića, Draška Ređepa kao i mnogobrojna pisma uglednih stranih pesnika i originalno saopštenje Ambasade SAD u vezi sa dolaskom američkog pisca Džona Apdajka u Jugoslaviju.

- Izvor: Adligat

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>