HIPSTERI
Postavio Redakcija Presstiž 29 Sep 2014 u 20:27 | Kategorija: Društvo, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

hipsteri-steven depolo

Sama reč „hipster” momentalno priziva niz stereotipičnih imidža: tesne farmerke, bele majice ili karirane flanelske košulje, kardigane, Tom’s cipele ili Converse patike, neobične kape i šalove, često brkove ili razbarušene brade, markantne retro naočare a la Badi Holi. Devojke nose vintidž haljine, koje kao da su izvučene iz babinog ormana.

Hipsteri imaju specifičan ukus. Gledaju umetničke filmove, na primer, „Arizona drim”, „Beni i Džun”, „Paklena pomorandža”,  čitaju knjige kao sto su „Na putu”, Džeka Keruaka, „Beskonačna šala”, Dejvida Fostera Volasa, „Korekcije” Džonatana Francena, ili „Hronika ptice koja navija sat” Harukija Murakamija. Ljubitelji su neobične muzike,to je obično nešto što Pičfork preporuči. Nikako Koldplej, čak ni Nešnal. Prošle godine, na SXSW festivalu, sam videla hipstere kako kao u transu igraju u ritmu sirijske svadbene muzike, u izvođenju Omara Sulejmana. Oni veruju u nonkonformizam, preziru konzumerizam, sve što je mejnstrim, naklonjeni su prirodi, imaju progresivne političke ideje, bave se pčelarstvom, taksidermijom, štrikanjem, duborezom. Obožavaju modernu tehnologiju, Instagram, blogove, ajfone, Epl laptope, ali vole i klasične pisaće mašine; takođe i gramofon i ploče. Veruju da su posebni i originalni, a opet – svi nekako liče jedni na druge.

Verovatno da su od svih posleratnih subkulturnih grupa, hipsteri najnepopularniji. Ono što je problematično u vezi sa njima je to što insistiraju da imaju bolji ukus od drugih. Ponekad je, što je još iritantnije, to tačno.

Hipsterizam je kao i alkoholizam. Što reče Dilan Tomas, alkoholičar je neko koga mrzite zato što pije koliko i vi.

Iako se termin, hipster, upotrebljava na svakom koraku i uglavnom ima negativnu konotaciju, značenje same reči ostaje nejasno. Svaka osoba ima neku svoju ideju o tome šta je i ko je hipster. Postoje čak mišljenja da je hipstere nemoguće definisati, jer oni, kao subkulturna grupa, konstantno evolviraju. Po definiciji, hipsteri ne podnose etikete i etiketiranje. Čak iako neko izgleda hipsterski –  oblači se i ponaša na taj način, sluša hipstersku muziku, puši evropske cigare, vozi bicikl i u mesendžer torbi nosi biografiju Če Gevare, bavi se kreativnom profesijom, pije neko tamo čudno pivo (PBR) i zagovara organsku, lokalnu i vegeterijansku ishranu – opet, ako ga nazovete hipsterom, začuđeno će reći da on nije hipster. Neki se čak i uvrede. A opet, neki se pretvaraju, glume hipstere, na pretenciozan, preterano trendi način. Mislim da su takvi upravo i doprineli da se na hipstere gleda popreko i sa neodobravanjem.

Imala sam priliku da hipstere vidim na njihovim poznatim „lokalitetima”, u San Francisku, Vilijamsburgu (Bruklin), Ostinu (Teksas), Boulderu (Kolorado), ali i u evropskim gradovima, pa čak i u Beogradu, gde nisu baš mnogo vidljivi. Ipak, nikada nisam čula da neko za sebe kaže da je hipster. Naprotiv, veruje se da bi sama takva izjava bila diskvalifikacija. Što se toga tiče, sa njima je skoro kao i sa masonima – niko neće da prizna pripadnost.

hipsteri vera vujicic

Foto: Vera Vujičić

U današnjem značenju, pojam hipster se pojavio krajem devedesetih godina, a u masovnijoj upotrebi je poslednjih pet-šest godina. Originalno, hep, kasnije, hip, je kao sleng , četrdesetih godina dvadesetog veka, oznčavao nešto kao „svestan”, „onaj koji zna”. To su bili ljubitelji džeza, novog muzičkog stila, koji su usvojili način života, oblačenja, izražavanja, koristeći sleng, koji je bio u upotrebi među muzičarima. Kasnije, taj termin više dobija značenje „sofisticiran”, „moderan”, „onaj koji je u toku”.

Originalni hipsteri su bili Kab Kalovej, Čarli Parker, ali i Alan Ginsberg i Džek Keruak, koji su začetnici Bit generacije i bitnika, kao sledeće subkulturne grupe, karakteristične za pedesete i šezdesete godine. Od njih i različitih formi boemskog stila, kao što je zen – postbit i u drugoj polovini šezdesetih, hipi pokret, kao kontrakultura, čije su osnovne vrednosti mir i ljubav, došlo se do sedamdesetih i pojave panka, nju vejva, kasnije, post panka, grandža, alternativne scene, hip hopa, emo i indi stila i savremenih hipstera.

Subkulturne grupe su u biti generacijske, one su način na koji mladi ljudi definišu sebe, svoj ukus i pogled na život, kao i svoje mesto u društvu, nasuprot vladajućim kulturnim normama. Za razliku od  bitnika i hipika, čija je pojava bila odgovor na društvene prilike, politiku i konzervativne ideje u kulturi, ili pank i grandž buntovnika protiv  okoštavanja u korporativnoj kulturi (prevashodno u muzici), hipsteri više izražavaju kulturni ukus nego što predstavljaju kontrakulturni pravac.

Ako se zapitamo, šta je sledeće što dolazi posle hipstera, moramo imati u vidu da će „nova velika stvar” proizaći iz konteksta društvenih zbivanja, nešto što ima manje veze sa muzikom i modom, a više sa politikom. Nešto što se manje tiče društvenog statusa, a ima više veze sa društvenim promenama. Što je manje ironično, a više iskreno. Nadam se.

AUTOR: Vera Vujičić, KONKRETNO

Prikazano: 3 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Bogdan36 says:

    Svaka cast na odabiru teksta! Odlicno.

  2. maritza says:

    a gde su analogni foto-aparati? i da studiraju pretezno Filoloski i Filozofski fax? :D

  3. Dixie Chick says:

    Babin orman <3

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>